,,Мајски преврат” представља једну од највећих прекретница у историји Србије. У том погледу 1903. година се може поредити са 1804. на почетку претходног, 1918. деценију и по касније, те 1945. средином и 2000. крајем истог века. Становништво Србије је имало велика очекивања од наредног периода. Завршена је вековна борба династија која је оптерећивала Србију од њеног… Read More Реакција јавности на Мајски преврат 1903. године
Слободан Јовановић о кнезу Михаилу Обреновићу „Михаило Обреновић је био сасвим друкчији човек него његов отац Милош. Милош је био наш неписмен сељак; Михаило један лепо образован западњак. […] Али, и поред тих разлика, Милош и Михаило представљали су исти владалачки тип. Обојица су били апсолутисти, који усресређују државу у својој личности. […] Милош је… Read More Оцена владавине Михаила Обреновића
„[…] Од доба просвећености у 18. веку друштво је почело лагано да прихвата став да би сви, па чак и најсиромашнији сељаци, требало да стекну неку врсту образовања или макар писменост. У земљама које су биле на путу демократије, у којима је непрестано повећаван проценат становништва који је могао активно да узме учешће у политичком животу,… Read More Деветнаести век као прекретница у развоју образовања у Европи… Read More Деветнаести век као прекретница у развоју образовања у Европи
У односу на своју величину, човек је једна од најспоријих животиња. … Read More Прва пруга и њена прва жртва
„Догађај који је довршио почетну драму 1789. године био је марш на Версај 5. октобра. Тог дана се у Паризу окупила велика група жена које су тражиле хлеба, али су такође захтевале да краљ одобри декрете од 4. августа и Декларацију о праву човека. Уз пратњу, а можда и вођство агитатора, жене су после пет… Read More Марш жена на Версај 5. октобра 1789.
У гладном Паризу забринутост се веома брзо претворила у насиље.… Read More Пад Бастиље и укидање феудализма у Француској
Живећи у сталном страху од погубљења, већина њих је патила од душевних поремећаја. … Read More Борба за престо султана
у демократији није било препоручљиво истицати се начином живота који одудара од начина живота већине… Read More Класична Атина: породица или заједница
чак и када се ограничимо на само једно друштво, морамо да схватимо да се оно може посматрати из више углова: сваки појединачни сведок описаће свој свет на различит начин… Read More Класична Атина: лице и наличје
„Поштовање богова превасходно се односило на неговање култа. Побожност се испољавала кроз поступке којима је боговима указивана пажња.“ Роберт Паркер, Грчка религија, Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, Београд 1999, 327. За Старе Грке богови нису били далеки и неприступачни. Однос Хелена према боговима био је фамилијаран. Веровали су у њихово стално присуство и утицај у… Read More Религија без догми и цркве – религија старих Грка
Историјска читанка 