„У антици се рад није могао сматрати честитошћу, и не само то – рад уопште није разматран као битно обележје човека. Људски идеал антике претпоставља појединца члана полиса, државе, грађанина преокупираног друштвеним, политичким и културним животом а не физичким радом. Тај рад је сваљиван на леђа робова и ослобођеника. Грађанин, војник, учесник народне скупштине, спортских… Read More Однос античког друштва према раду
Код Хелена, односно старих Грка, агонални (такмичарски) дух је био веома развијен. Такмичили су се спортисти на стадиону од првих Олимпијских игара 776. године пре н.е., али су се надметали и уметници и филозофи. Чак је и хеленска религија била испуњена митовима у којима су се богови надметали. Међусобном огледању Хелена је вероватно допринела и… Read More Такмичарски дух Хелена – Олимпијске и друге игре
Иако Александар није доживео ниједан пораз на бојном пољу, заустављен је пре него што је стигао до циља.… Read More На корак до краја света – како је Александар Велики једини пораз доживео од своје војске или како је победио себе
Римски цареви трудили су се да буду омиљени у народу да би ојачали своју власт у односу на Сенат. Уобичајени начин за стицање популарности били су подела жита плебсу и приређивање јавних забава.… Read More „Хлеба и игара“
„Народи ће бити срећни тек онда кад или филозофи постану краљеви или краљеви постану филозофи“ сматрао је чувени грчки филозоф Платон. Марко Аурелије је био пример остварења Платоновог идеала филозофа на челу државе. „Марко Антонин је читав свој живот посветио филозофији; својим беспрекорним карактером надвисио је све друге цареве.“ Царска повест, Животопис Марка Антонина Филозофа,… Read More Цар је био овај филозоф, а син га је обрукао
„Ко би, наиме, био тако лакоуман или немаран да не пожели да сазна како и заслугом којег уређења је скоро читав свет био надвладан и за мање од педесет три године потпао под јединствену власт Римљана, што никада раније није забележено?“ Полибије Античка римска држава је један од најдуговечнијих у историји. Мењала је уређење. Монархију… Read More Подела власти у Римској републици
Врлина – „У доба Републике развијају се и достижу врхунац основни морални принципи који су служили на част Римљанима, нарочито у 2. веку пре Хр., ако је веровати најзначајнијим филозофима и историчарима антике, попут Цицерона, изнад свега је врлина (virtus) која oмогућава способност да се неко понаша као човек (vir) по правди и правилима части.“… Read More Морални аспект слободног времена у римској републици и царству
Римљани су целу Италију покорили својој власти средином III века пре наше ере, после два века борби са промењивим успехом. Освајање Италије Римљани су довршили заузећем етрурског града Волсинија 265. године. У скоро сваком рату Римљани су ратовали заједно са неким савезницима. Покушавали су да приволе на своју страну и неке од савезника противника. У… Read More Римско освајање Италије
Најпоноснији међу поносном римском аритократијом био је Гај Марције.… Read More Кориолан
Зашто је настала криза полиса и у чему се огледала? Током Пелопонеског рата (431-404) Хеладу су захватила страховита разарања. Нарочито је страдала Атика, коју је обухватала атинска држава. Њу су Спартанци пустошили и током прве фазе рата (Архидамов рат, 431-421), када су Атињани избегавали одлучујућу битку жртвујући имања у Атици, и током последње фазе рата… Read More Криза полиса у IV веку
Историјска читанка 