Увод у Други светски рат (1919–1939) обележен је неспособношћу међународне заједнице да одржи мир наметнут након Првог светског рата, што је довело до успона тоталитарних режима, њихових територијалних захтева и политике попуштања од стране западних сила.
Други светски рат је био највећи сукоб у историји, у којем је учествовало 61 држава, трајао је шест година, а изазвао је пет пута више жртава него Први светски рат.… Read More Увод у Други светски рат
Италија је ушла у Други светски рат 10. јуна 1940. године, објавивши рат Великој Британији и Француској. Дуче Бенито Мусолини је донео ову одлуку у последњем тренутку, уверен да је рат „мање-више завршен“ брзом немачком победом над Француском, и да жели да „купи место“ за преговарачким столом.
Мусолинијев циљ био је вођење „упоредног рата“ ради стицања нових колонија и претварања Италије у велику силу, независно од Немачке. Међутим, италијанска војска је била катастрофално неспремна (само 19 потпуно опремљених дивизија од 73), што је довело до низа пораза у Северној Африци и инвазије на Грчку, присиљавајући Хитлера да спасава свог савезника.… Read More Улазак Италије у Други светски рат
Пакт Рибентроп-Молотов, познат и као Споразум Хитлера и Стаљина, потписан је у Москви 23. августа 1939. године, само недељу дана пре почетка Другог светског рата. Овај пакт је представљао споразум о ненападању између нацистичке Немачке и Совјетског Савеза и садржавао је тајне протоколе о подели интересних сфера у Источној Европи.… Read More Споразум Хитлера и Стаљина
Хитлерово царство заснивало се на идеолошкој визији „Животног простора“ (Lebensraum) на Истоку, са циљем да се обједине сви Немци и осигурају им територије од Балтика до Црног мора. Овај циљ је произашао из нацистичке расне хијерархије, која је историју видела као борбу раса, где су „инфериорне“ расе попут Јевреја, Рома и Словена морале бити уклоњене или потчињене.
Нацистички рат на Источном фронту био је превасходно рат против цивила, при чему је највећи део од 8,6 милиона цивилних жртава страдао у земљама предвиђеним за немачки Нови поредак. Управо је из ове фантастичне империјалне илузије и потребе за истребљењем становништва произашао Холокауст – парадигматски случај нацистичке убитачности.… Read More Хитлерово царство
„Средњовековље је од самог почетка одредило свој однос према раду и богатству, који је био сасвим различит од односа какав је постојао у свету антике. (…) Хришћанство, које је прокламовало принцип „ко неће да ради, да и не једе“ (II Посланица апостола Павла Солуњанима, 3, 10) радикално раскида с тим ставовима антике. У друштву ситних… Read More Однос према раду и богатству у средњем веку
Узроци опадања трговине у раном средњем веку До опадања размене дошло је услед варварских најезди. Путеви више нису били безбедни. Средоземним морем су углавном загосподарили муслимани. Византија и Венеција су трговале Јадранским морем. Путовања нису била безбедна и због присутности разбојника. Копнени тргoвачки путеви речним долинама нису били безбедни, јер су феудалци кроз чије земље… Read More Успон градова и друштвене промене у развијеном средњем веку
Црква је у средњем веку била једина универзална сила, нудећи утеху у мрачним временима.
Али како је Папа прерастао у политичког владара изнад царева? Како је Црква постала феудални господар? Откријте како су се преплитали духовна власт и политичке амбиције, што је довело до Великог раскола 1054. године, сукоба са царевима и мрачног доба Инквизиције.
Прочитајте и схватите како је једна институција обликовала судбину целе Западне Европе.… Read More Средњовековна црква: моћ, раскол и власт изнад царева
„Пејзаж Западне и Централне Европе у периоду средњега века битно се разликовао од данашњег. Велики део њених територија био је покривен шумама, које су много касније уништене, као резултат повећаног рада становништва и трошења природних богатстава. Велики део простора без шуме чиниле су мочваре и ледине. Крчење шума због ораница и исушивање мочвара ради испаше… Read More Европски пејзаж и тешкоће савладавања простора у средњем веку
Колаборација са нацистичком Немачком у окупираној Европи 1940. године у почетку није била необјашњив избор, јер су се многи разочарани у међуратну демократију надали да ће Немачка ујединити континент под „Новим поретком“.
Међутим, колаборација је готово сместа постала наивна и обесмишљена због саме Немачке. Главни узрок био је екстремни Хитлеров национализам – његово уверење да никоме није могло да се верује осим самим Немцима. Ова неспособност окупатора да политички одговори на указану прилику довела је до брзог и растућег разочарања међу Европљанима, чинећи Немце готово сместа непопуларним.… Read More Како су окупатори обесмислили колаборацију
Истражите Велику сеобу народа, период који је почео средином 4. века, када су племена, предвођена најездом Хуна са истока, покренула Германе (Готи, Вандали, Франци) према границама Римског царства. Сазнајте како је овај процес, изазван не само спољним притиском већ и привлачном снагом римске цивилизације, довео до катастрофалних последица, укључујући и пљачкање Рима од стране Визигота (410) и Вандала (455, чије је име постало синоним за уништавање). Откријте како се Царство ипак бранило склапањем уговора (федерати), да би на крају 476. године, свргавањем последњег западноримског цара Ромула Августула од стране германских најамника под Одоакаром, Западно римско царство коначно пало, постављајући темеље за настанак варварских краљевина које су обликовале мапу средњовековне Европе.… Read More Пад Западног римског царства и Велика сеоба народа
Историјска читанка 