Категорија: Европа

Версајски мировни систем

Версајски мировни систем је успостављен на Париској мировној конференцији 1919. године и имао је за циљ да исцрта нове границе након нестанка четири царства: Немачког, Аустроугарског, Руског и Османског. 🕊️

📜 Кључни уговори:

Версајски уговор (1919) са Немачком: Означио је Немачку као искључивог кривца за рат, наметнуо јој плаћање огромне ратне одштете, губитак свих колонија и 13% европске територије (укључујући Алзас и Лорену), те је драстично ограничио њену војску на 100.000 војника.

Сенжерменски (Аустрија, 1919) и Тријанонски (Мађарска, 1920) уговори: Довели су до распада Аустроугарске. Аустрија и Мађарска су изгубиле око две трећине предратне територије, у корист новонасталих држава Југославије, Чехословачке, Пољске и територијалним уступцима Румунији (Трансилванија) и Италији. Тријанонски уговор се у мађарској историји сматра највећом националном катастрофом.

Нејски уговор (1919) са Бугарском: Бугарска је изгубила територије у корист Грчке, Румуније и Краљевине СХС.

Севрски (1920) и Лозански (1923) уговори са Турском: Након што је Османско царство Севрским уговором изгубило готово све ван Мале Азије, Мустафа Кемал (Ататурк) је подигао национални покрет. Лозанским уговором (1923) успостављена је Република Турска и враћена јој је Источна Тракија.

Последице система биле су стварање нових држава, али и осећај дубоке неправде код поражених земаља (нарочито Немачке и Мађарске), што је поставило основу за будуће сукобе.… Read More Версајски мировни систем

Жељко Матић27 коментара

Ратни циљеви и планови 1914. и могућности остварења у Првом светском рату

Циљеви „У моменту када је започињала рат, за Аустроугарску је најбоље решење било да сукоб остане у локалним оквирима, без мешања других сила Аустроугарска дипломатија је отуда настојала да Петроград, Париз, Лондон и Рим како у рату са Србијом нема освајачке намере и да је у питању вид „полицијске акције“, поведене у намери да буде… Read More Ратни циљеви и планови 1914. и могућности остварења у Првом светском рату

Жељко Матић17 коментара

Појава Европе у средњем веку

Уроните у хаотичан период од 5. до 8. века, обележен Сеобом народа и ратовима, који се на први поглед чини лишeн логике и смисла. Сазнајте како се, из тог „дивљег сна“, до 10. века изненада појавила нова Европа – темељ модерног света!… Read More Појава Европе у средњем веку

Жељко Матић1 коментар

Крсташки ратови

Уроните у један од најбурнијих периода историје и откријте како су се верска грозница, племићке амбиције и трговачки интереси моћних италијанских република преплитали у осам великих похода.… Read More Крсташки ратови

Жељко Матић9 коментара

Суецки канал – геостратешки кључ за светску контролу и доминацију

Египат је био, још он античких времена, место на којем су географија и историја најуже повезане. Био је и „дар Нила“ и један од пунктова за контролу Медитерана. Ипак, на његов положај у модерној историји пресудно је утицала једна нова географска појава: Суецки канал.… Read More Суецки канал – геостратешки кључ за светску контролу и доминацију

Жељко Матић8 коментара

Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)

После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од велике Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским… Read More Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)

Жељко Матић1 коментар

Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)

„За разлику од кризних жаришта у Ирској, Шпанији, Португалу или у јужној Италији, немири на Балкану увек су имали директан утицај на међусобне односе великих сила, јер су се овде укрштали политички, статешки и економски интереси све три империје Хабсбуршке, Османске и империје Романова. Тако су питање мореуза и контрола над источним Медитераном били директно… Read More Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)

Жељко Матић22 коментара

Популарност монархија и професионални ризик владара уочи Првог светског рата

„Монархија је такорећи била правило у Европи, у којој је било пуно републиканаца, али мало република. Године 1880. значајне републике биле су једино Француска и Швајцарска, а 1910. придружила им се и Португалија. У новим државама, како су настајале, довођени су краљеви; последња је била Албанија, у којој је краљ проглашен 1914. Ово је одржавало… Read More Популарност монархија и професионални ризик владара уочи Првог светског рата

Жељко Матић6 коментара

Животни век у средњовековној Европи

Шведски историчар Михаел Нурдберг је у својим књигама ревидирао општа схватања средњег века и ренесансе. Једно од уврежених уопштавања које је оспорио односи се на дужину живота средњовековних Европљана. „Често се може наићи на податак да је просечни животни век у средњем веку био тек 30 година. Не зна се откуд та рачуница – вероватно… Read More Животни век у средњовековној Европи

Жељко МатићПостави коментар