Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића Кнежевином Србијом (1858-1868)

Друга владавина кнеза Милоша Обреновића (1858-1860) Кнез Милош је настојао да влада као и током своје прве владавине (1815-1839), сматрајући да су га зато и вратили на власт. Милош Обреновић је умро као кнез Србије са 80 година. Визија  и програм Михаила Обреновића Михаилов отац је 1815. године побунио Београдски пашалук против султана. Много амбициознији… Read More Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића Кнежевином Србијом (1858-1868)

Уставобранитељи и кнез Александар Карађорђевић (1842-1858)

Уставобранитељи су политичка групација настала тридесетих година XIX века као опозиција апсолутизму кнеза Милоша. Углавнoм су им припадали државни чиновници из Милошевог окружења. Постепено су ширили свој утицај на ниже чиновништво, а покрет су омасовили заступајући захтеве сељака. Уставобранитељи су се изборили за доношење устава из 1838. године, оборили са власти кнеза Милоша 1839. и… Read More Уставобранитељи и кнез Александар Карађорђевић (1842-1858)

Српска револуција (1804-1835)

„Кључни замах српском националном ослобођењу дат је избијањем Првог српског устанка 14. фебруара 1804. године, којим је дефинитивно утрт пут за стварање модерне српске државе. Иако је устанак покренут против локалних одметника од централних османских власти у Цариграду, који су терорисали српско становништво у периоду од 1801. до 1804. године, претворио се у побуну против… Read More Српска револуција (1804-1835)

Склапање бракова и положај жене у браку у Србији 19. века

„На преласку у 20. век годишњи вашари су изгубили значај најважнијих тржница у земљи. За сељаке су годишњи вашари били велики догађаји, а представљали су и брачно тржиште.“ Наташа Мишковић, Базари и булевари – свет живота у Београду 19. века, Београд 2010, 137. „Ако би се на игранци младић и девојка заљубили, то још није… Read More Склапање бракова и положај жене у браку у Србији 19. века

Прва владавина Обреновића (1815-1842)

Вођа Другог српског устанка (1815), након којег су Срби стекли ограничену аутономију у оквиру Османског царства, био је Милош Обреновић (1780-1860). Султан му је бератом (повељом) 1830. године препустио доживотну и наследну власт над Србима. Порекло оснивача династије Милош Обреновић је рођен на селу и у младости је служио код богатог трговца стоком. Тада се… Read More Прва владавина Обреновића (1815-1842)

Београд – главни град на граници

„Београдско утврђење градили су још стари Римљани у І столећу после Христа, да би га наставили Византинци подижући свој кастел, а затим и наш деспот Стефан Лазаревић почетком XV века, проглашавајући Београд за свој стони град. Најзад, саму тврђаву и њене бедеме сазидали су већином Аустријанци у XVII и XVIII веку, а мање Турци. Калемегдански… Read More Београд – главни град на граници

Почетак изградње Новог Београда – омладина у акцији

Нови Београд је изграђен у социјалистичкој Југославији, после Другог светског рата, али се идеја јавила још у Краљевини Југославији, чим је тај простор повезан друмским мостом (железнички је изграђен 1884. године) са старим делом Београда, па чак и раније, док се изградња моста ишчекивала. Први урбанистички план за развој Београда који је предвиђао проширење на… Read More Почетак изградње Новог Београда – омладина у акцији

Експлозија у Смедеревској тврђави

Тврђава у Смедереву, саграђена 1430. године, чији пад 1459. године је означио крај српске средњовековне државе, највише је страдала током Другог светског рата. Наредбом немачке војске одређено је да се међу зидинама Смедеревске тврђаве ускладишти читав арсенал и провијант поражене војске Краљевине Југославије. Немарним транспортом, који су спроводили заробљеници од краја априла дошло је до… Read More Експлозија у Смедеревској тврђави

Прославе Нове године по јулијанском календару

Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару

Српско-грчки односи пре Првог светског рата

Почетак „Србија и Грчка успоставиле су дипломатске односе тек 1868. године. На приближавање ова два народа свакако су утицали географска близина, иста вера и вековно припадање цркве под јурисдикцију Цариградске патријаршије, али изнад свега и сличне историјске околности током дугогодишње турске владавине на Балкану. У прво време, солидарност и међународна сарадња двеју земаља огледала се… Read More Српско-грчки односи пре Првог светског рата