„Ја сам хтео српском народу да изнесем слику: шта му је донела српска револуција, а у исто време да му покажем: шта је имао па изгубио, а шта је могaо добити па није добио у свом државном развитку. Тиме сам хтео да побудим оне људе из народа, који имају обичај да мисле – да промисле… Read More Шта треба тражити у српском ослобођењу и како се то налази?
Док је Европа била у пламену, револуционарне 1848. године, бурно је било и у Крагујевцу, али због другог разлога. „Поред свих признања и велике плате коју је добио од кнеза и Државног савета, Вучић се и даље не смирује. После повратка из Видина уз руску помоћ, он се све више окреће ка Русији а, у… Read More Петровска скупштина 1848. године у Крагујевцу
Откријте како је Србија, исцрпљена епидемијом тифуса и након две одбијене инвазије 1914, пала под ударом нове офанзиве Централних сила 1915. године. Сазнајте како је улазак Бугарске у рат са истока, заједно са нападом аустро-немачких трупа под командом Макензена са севера, довео до слома. Истражите како је Србија подељена на аустроугарску и бугарску окупациону зону (уз припајање Македоније Бугарској), уз забрану ћирилице и српског језика. Упознајте се са страдањем становништва, Топличким устанком (1917) и извештајима Арчибалда Рајса о злочинима, док је српска војска извршила епско повлачење преко Албаније, одбијајући капитулацију.… Read More Окупација Србије 1915. године
„У јануару 1891. Ристић се обратио руском цару, овога пута у вези с планом да реализује посету краља Александра Русији. У том писму Ристић обећава истрајност на путу промене спољне политике Србије у складу с осећањима српског народа, а у духу традиционалних, историјских и политичких веза које постоје између две земље. Он није пропустио да… Read More Посета краља Александра Обреновића Русији
О последњим годинама владавине краља Милана Обреновића, након Српско-бугарског рата, а пре Устава из 1888. године, у својој Историји модерне Србије, Димитрије Ђорђевић је написао:
Тридесетих година XIX века, након укидања првог устава Србије: „Уставно питање Србије претворило се у борбу сила да преко устава осигурају свој утицај у кнежевини. Природа њихових интереса довела је до парадокса да апсолутистичка Русија подржава уставну струју и ограничење Милошеве власти, док су републиканска Француска и парламентарна Енглеска ту неограничену власт подупирале. Да би… Read More Уставно питање као почетак надметања сила у Кнежевини Србији
„На челу нове српске управе налазио се кнез Милош Обреновић, једна од најзанимљивијих фигура новије српске историје. Неписмен сељак, израстао устанком у народног трибуна, Милош је у себи сажео смелост борца за слободу, дволичност турског феудалца и грамзивост скоројевића. Као вођ устанка, он је пуна супротност Kapaђорђy, који упркос суровостима наметнутим приликама и наравима свога… Read More Кнез Милош као оријентални деспот
Русија је сматрала Србију оруђем своје борбе, подбадајући је и стишавајући у складу са својим потребама. С друге стране, Србија је покушавала да Русију гура испред себе, очекујући од ње пуну и безрезервну подршку. Укрштање ова два интереса изазваће током целог XIX века кризе у руско-српским односима.… Read More Дипломатија Првог српског устанка
Питање градова је изненада решено 1867, без употребе силе, искључиво дипломатским путем. Кључна је била промена односа снага великих сила. … Read More Како је Београд коначно ослобођен од турских војника
Најинтересантнија утакмица ове сезоне је несумњиво првенствена борба између плавих и црвених, која данас треба да реши питање првенства Београда.… Read More Педесети оригинални београдски „вечити дерби“
Историјска читанка 