Штрајк који је угушила војска, што је за последицу имало 4 мртва радника.… Read More Искоришћавање радника у интересу страних инвеститора и улога синдиката – штрајк у фабрици шећера на Чукарици 1907. године
„Упркос сличној процедури настанка, српске политичке странке су се у неким важним елементима разликовале од својих европских узора. У готово монолитном, сиромашном и претежно неписменом друштву оне нису настале као представници појединих делова друштва и заступници њихових интереса пред државом. Оне су се формирале у оквиру уске престоничке елите, окупљањем слично мислећих људи, образованим најчешће… Read More Настанак политичких странака у Србији
Са повратком Карађорђевића завршена је борба радикала и династије, а отпочео период сукоба радикала и самосталних радикала.… Read More Радикали и самосталци – подела за време „златног доба српског парламентаризма“
Сазнајте како је атентат у Сарајеву, који је извршио Гаврило Принцип 28. јуна 1914, послужио Аустроугарској као повод да Србији објави рат месец дана касније, након што она није у потпуности прихватила ултиматум. Откријте да је аустроугарска војска, под командом генерала Оскара Поћорека, главни напад извела са запада, преко Дрине, упркос очекивањима да ће доћи са севера. Истражите како је већ првих дана рата почело систематско разарање Београда и других пограничних градова те како је план Беча био да искористи јужнословенске народе у својој војсци како би изазвао дугорочни раздор на Балкану.… Read More Напад Аустроугарске на Србију 1914. године
Циљеви „У моменту када је започињала рат, за Аустроугарску је најбоље решење било да сукоб остане у локалним оквирима, без мешања других сила Аустроугарска дипломатија је отуда настојала да Петроград, Париз, Лондон и Рим како у рату са Србијом нема освајачке намере и да је у питању вид „полицијске акције“, поведене у намери да буде… Read More Ратни циљеви и планови 1914. и могућности остварења у Првом светском рату
Убиством краљевског пара, који није имао наследника, 1903. године окончана је владавина династије Обреновић. После скоро пола века (након 1858. године) на престо се вратила династија Карађорђевића. Унук вође Првог српског устанка је на престо дошао крајем шесте деценије свог живота, који је углавном провео у Француској и Швајцарској. Краљ Србије је постао као удовац.… Read More Абдикација престолонаследника Ђорђа Карађорђевића
Краљ Александар Обреновић (1889-1903) се женидбом 1900. године ослободио очевог туторства (практично савладарства), што је требало да му омогући самосталнију владавину. „Бити запажен син крај оца Милана Обреновића је било врло тешко, упркос неоспорној интелигенцији и природној надарености. У очевом присуству се краљев ауторитет никако није могао учврстити, јер су политичари свих партија непосредно облетали… Read More Брак који је окончао владавину династије Обреновић – Мајски преврат
Формирање владе у Србији све до Устава из 1888. године није зависило од подршке већине у Народној скупштини, односно од избора народа, него од воље владара. Оснивање политичких странака законом је дозвољено 1881. године. Убедљиво највећу популарност у народу имала је Народна радикална странка, која за краља Милана Обреновића није била прихватљива са својим радикалним… Read More Како је у Србији уведена парламентарна демократија
Врхунац сукоба радикала и краља Милана представљала је Тимочка буна. Године 1883. уместо народне уведена је стајаћа војска. Обавезна војна обука је трајала две године. Предвиђено је разоружавање народа. Требало је да потом добију нове, модерне пушке. Те скупе пушке би стајале у магацинима. Незадовољство народа због разоружавања подстрекивали су радикали. Реформа војске је била… Read More Тимочка буна
Срби и Бугари су ратовали једни против других у оба светска рата, и претходно у Другом балканском рату (1913), а први пут су заратили 1885. године.… Read More Српско-бугарски рат (1885)
Историјска читанка 