Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)

После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од велике Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским… Read More Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)

Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)

„За разлику од кризних жаришта у Ирској, Шпанији, Португалу или у јужној Италији, немири на Балкану увек су имали директан утицај на међусобне односе великих сила, јер су се овде укрштали политички, статешки и економски интереси све три империје Хабсбуршке, Османске и империје Романова. Тако су питање мореуза и контрола над источним Медитераном били директно… Read More Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)

Сеобе Срба између простора и култура

Једна од главних одлика историје српског народа су сеобе. Погранични положај између великих империја током историје је допринео томе. „Ерозија „pax ottomanice“ као и „турски ратови“ (испрва под хабзбуршким, затим под руским вођством) појачали су миграције, услед којих су етничке прилике, када су посреди насеобине у балканском простору и пограничним подручјима, још више испретуране. […]… Read More Сеобе Срба између простора и култура

Колебање око уласка Србије у рат 1876. године

Кнежевина Србија је међународно признање независности стекла 1878. године на Берлинском конгресу, где је њену делегацију предводио Јован Ристић. Томе су претходили ратови против Турака 1876. и 1877/78. године. У првом је малобројнија и лошије опремљена српска војска поражена, што је остало без трајнијих последица захваљујући руској дипломатској заштити, а у другом је, ратујући са… Read More Колебање око уласка Србије у рат 1876. године

Светозар Милетић као градоначелник Новог Сада и његов однос са кнезом Михаилом

Главни градски споменици и оснивање позоришта Централни трг главног града Републике Србије, Трг Републике у Београду, краси споменик (1882) кнезу Михаилу Обреновићу (1823-1868), а централни трг главног града Аутономне покрајине Војводине, Трг Слободе у Новом Саду, краси споменик (1939) Светозару Милетићу (1826-1901). Кнез Михаило се изборио (дипломатијом, а не ратом за који се спремао), да… Read More Светозар Милетић као градоначелник Новог Сада и његов однос са кнезом Михаилом

Демагогија кнеза Милоша Обреновића

„Утврђивање владалачке власти био је један циљ Милошеве политике; задовољавање сељака био је други. Милош никада није пристајао да дели власт са господом; уопште није марио да буде икакве господе у његовој земљи; али навек је био готов да саслуша жеље и потребе сељачке масе, и да их, колико год могуће, задовољи. Један деспот који… Read More Демагогија кнеза Милоша Обреновића

Самодржавље кнеза Милоша Обреновића

Милош Обреновић је постао вођа Срба у устанку против Турака. „Он је успео народ да потчини својој  власти и да, на начин такође суров, створи српску националну државу. Међутим, кнез је и после тога наставио да влада као какав везир „српске народности“. Очигледно је да се кнез тридесетих година нашао у једном огромном раскораку, између… Read More Самодржавље кнеза Милоша Обреновића

Што су се бориле мисли кнеза Михаила?

Михаило се тајно верио три дана пре атентата на њега 1868. године. Његова вереница је преживела атентат. Неколико месеци касније удала се за министра војног и председника владе, тада намесника малолетног кнеза, Миливоја Петровића Блазнавца, а након његове смрти, пет година касније, за свога ујака, са којим је била у истом степену сродства као са… Read More Што су се бориле мисли кнеза Михаила?

Тенкина завера

„Борба између кнеза и Савета, почета 1855, ушла је 1857. у своју трећу годину. Било је и сувише јасно да они више не могу заједно, али је исто тако било јасно да ова два противника не могу један другом ништа. Према доживотном кнезу стајао је доживотни Савет. Стање је било несносно и опет безизлазно. До… Read More Тенкина завера

Значај Сретењског устава

Први кнез Србије, Милош Обреновић (1817-1839), владао је неограничено до избијања Милетине буне (1835), коју су подржали чак и његов брат Јеврем (надао се да би он могао да наследи престо) супруга Љубица (због неверства мужа којем је 1819. убила љубавницу) и митрополит. Кнез је због масовности буне (народ привучен захтевима за смањење пореза) био… Read More Значај Сретењског устава