Срби су тек стицањем аутономије од Турака добили право да отворе штампарију, што је званично дозвољено 1830. године. Неопходна опрема, купљена у Русији, у Србију је стигла у лето 1831. године. „Али књиге штампане у Књажеско-србској књигопечатњи нису могле да се извозе у Аустрију све до 1839. иако је молбу за њихово допуштење кнез Милош… Read More Прве новине у Србији
„Српска породица у Хабзбуршкој монархији је током 18. века била заснована на старим патријархалним принципима, као и у другим европским срединама, независно од верске и етничке припадности. То је доба неприкосновене владавине мушкарца, коју подржавају црква и држава. У менталитету тога времена се само отац сматрао родитељем детета. […] Отац је старешина породице, господар, који влада… Read More Питање части старешине породице
Балканску у целини, па и српску националну кухињу уопште, и данас претежно чине јела и посластице оријенталног порекла.… Read More Исхрана Срба у освит модерног доба
Илија Гарашанин „Уставобранитељи су уложили много енергије у изградњу модерне бирократије. У то време синови генерације оснивача државе дорасли су за политику. Они су делом као деца доживели време устанака и, за разлику од својих очева, добили су прилично образовање. Требало је да они, као млади чиновници, примене нове структуре управе. Илија Гарашанин (1812-1874) најзначајнији… Read More Начертаније
,,Мајски преврат” представља једну од највећих прекретница у историји Србије. У том погледу 1903. година се може поредити са 1804. на почетку претходног, 1918. деценију и по касније, те 1945. средином и 2000. крајем истог века. Становништво Србије је имало велика очекивања од наредног периода. Завршена је вековна борба династија која је оптерећивала Србију од њеног… Read More Реакција јавности на Мајски преврат 1903. године
Слободан Јовановић о кнезу Михаилу Обреновићу „Михаило Обреновић је био сасвим друкчији човек него његов отац Милош. Милош је био наш неписмен сељак; Михаило један лепо образован западњак. […] Али, и поред тих разлика, Милош и Михаило представљали су исти владалачки тип. Обојица су били апсолутисти, који усресређују државу у својој личности. […] Милош је… Read More Оцена владавине Михаила Обреновића
„Упоредо с бунама, заверама и ратовима, неписмени сељачки народ показивао је дирљиву тежњу да у свим областима живота достигне оне чија је историја била срећнија од његове. Устаничка Србија је под претњом турских топова почела да планира школовање подмлатка, док је Вук Караџић, „који је тек у осамнаестој години својој дознао да на свету има… Read More Писменост у Србији 19. века
Србијом су владала петорица Обреновића, од којих један занемарљиво кратко, а двојица у два наврата. Двојицу је са власти скинула природна смрт, двојица су убијена, двојица су се повукла са власти, а један је смењен. Све то за непуни век. Обреновићи су српска владарска породица, која је владала Србијом већим делом XIX века , односно… Read More Како су са власти одлазили владари из династије Обреновић
Осветљење на београдским улицама појавило се за потребе читања првог Хатишерифа, на Ташмајдану, 1830. године. Први фењери настали су до 1846. године. Изостанак фењера у главној вароши Кнежевине Србије није узбуђивао градске власти јер је закључено да „поштен свет ионако ноћу спава“. Они који су ноћу скитали били су обавезни да носе фењер са собом,… Read More Прво осветљење Београда
На градњу железнице Србија се обавезала уговором са Аустроугарском (у којој је нашла новог партнера након што се после ратова 1876-1878. разочарала у дотадашњу заштитницу Русију), због којег је та суседна моћна царевина подржала интересе Србије на Берлинском конгресу, који је резултирао међународним признањем независности Србије (1878). Међутим, млада и ратовима измучена држава није имала… Read More Како је у Србију са железницом стигла и краљевина
Историјска читанка 