Када је Србија и формално стекла аутономију крајем треће деценије 19. века, кнез Милош је отпочео са изградњом у Београду, како би тај привредно најзначајнији град у аутономној Србији (због трговине између запада и истока) постао српска престоница. Најпре је изграђена грађевина и данас позната по првобитном називу „Конак кнегиње Љубице“ у којој су касније,… Read More Изградња Београда у аутономној Србији
Љут и нестрпљив, кнез посла своје момке да „помогну“ Савамалцима у рушењу њихових кућа. Песницама и петама сруше момци за неколико сати све ове страћаре. У подне су се у Савамали налазиле само гомиле крша и трулежи. … Read More Рушење у Савамали по налогу владара
Теразијска чесма је деценијама стајала поред цркве на Топчидеру, а данас су удаљене више од 4 километара.… Read More Теразијска чесма у Топчидерском парку
„Османско царство потиснуло је постојеће хришћанске феудалне владаре и није дозволило да се појави нова владајућа елита. Због тога су, на пример, Србија и Бугарска искакале из обрасца који је био типичан за целу Европу. Те земље почетком 19. века нису имале никакву аристократију, али су зато, за источноевропске стандарде, имале релативно слободно сељаштво.“ Јирген… Read More Друштвена историја Кнежевине Србије
Образовна политика државе била је усмерена ка академском образовању да би обезбедила подмладак квалификованих чиновника и војника. Србија је у том погледу показала континуитет са Османским царством, које је градило школе за подизање квалификованог државног чиновништва, и лавовски део буџета резервисало за војску.… Read More Образовна политика Кнежевине Србије
Од средине 19. века стопа смртности у Србији лагано је опадала. Прилив из околних области стално је био велики, а наталитет је крајем 19. века био један од највиших у Европи.… Read More Пораст становништва Србије од 1834. до 1910. године
Намесништво Министар војни Миливоје Петровић Блазнавац је био најзаслужнији за проглашење новог кнеза, пошто је подстакао војску да га извиче пре заседања Народне скупштине, која је требало да донесе одлуку о томе. Претходни кнез, Михаило Обреновић, није имао законите наследнике. Милан Обреновић је био унук Јеврема Обреновића, рођеног брата некадашњег кнеза Милоша Обреновића, вође Другог… Read More Долазак на власт Милана Обреновића и стицање независности Србије (1868-1878)
„На преласку у 20. век годишњи вашари су изгубили значај најважнијих тржница у земљи. За сељаке су годишњи вашари били велики догађаји, а представљали су и брачно тржиште.“ Наташа Мишковић, Базари и булевари – свет живота у Београду 19. века, Београд 2010, 137. „Ако би се на игранци младић и девојка заљубили, то још није… Read More Склапање бракова и положај жене у браку у Србији 19. века
Вођа Другог српског устанка (1815), након којег су Срби стекли ограничену аутономију у оквиру Османског царства, био је Милош Обреновић (1780-1860). Султан му је бератом (повељом) 1830. године препустио доживотну и наследну власт над Србима. Порекло оснивача династије Милош Обреновић је рођен на селу и у младости је служио код богатог трговца стоком. Тада се… Read More Прва владавина Обреновића (1815-1842)
Африка „До године 1880. отприлике, континент најближи Европи био је континент који су Европљани познавали мање од свих осталих. Од 16. века португалске, холандске и британске трговачке ладе на путу за Индију упознале су се мање-више са обалама, али унутрашњост земаља у Африци вековима је остала terra incognita. Истраживање није отишло даље од успостављања неколико… Read More Изваневропски свет у доба империјализма
Историјска читанка 