Колонизација Северне Америке Прве европске походе на тло Северне Америке предузели су Енглези (Џон Кабот заузео Њуфаундленд, у данашњој Канади, 1497. године) и Шпанци (Флорида, 1513. године), прву сталну насеобину основали су Шпанци средином XVI века (Свети Августин на Флориди, 1565. године), а прве колоније на тлу Северне Америке Европљани су оснивали почетком 17. века.… Read More Настанак Сједињених Америчких Држава (САД)
„Ако је велик део света 1910. изгледао другачије него 1780. године, онда је главни узрок те физичке трансформације планете била индустрија. Деветнаести век био је епоха ширења индустријског начина производње, као и с њима повезаних друштвених облика широм великог дела земаљске кугле. То, међутим, није било време униформне и равномерно распоређене индустријализације. Где ће се… Read More Индустријска револуција
За разлику од Енглеске и Француске, Немачка се ујединила вековима касније. Борба између монарха и феудалних господара која се у Енглеској и Француској завршила потчињавањем феудалних господара монарху, у Немачкој се завршила поделом државне области између феудалних господара, који су сви на свом парчету земље владали као мали монарси. Они су водили самостално чак и… Read More Уједињење Немачке
Практичном питању исправљању очигледних непрецизности календара и изједначавању различитих верзија календара дат је црквени значај из политичких разлога, због страха да то води томе да се православци подређују католицима, што би се у крајњем случају манифестовало признавањем поглавара католичке цркве (епископа Рима – папе) за поглавара свих хришћана. „Календари су се рачунали на основу времена… Read More Однос српске и других православних цркава према реформи календара
Почетак „Србија и Грчка успоставиле су дипломатске односе тек 1868. године. На приближавање ова два народа свакако су утицали географска близина, иста вера и вековно припадање цркве под јурисдикцију Цариградске патријаршије, али изнад свега и сличне историјске околности током дугогодишње турске владавине на Балкану. У прво време, солидарност и међународна сарадња двеју земаља огледала се… Read More Српско-грчки односи пре Првог светског рата
„Ја сам хтео српском народу да изнесем слику: шта му је донела српска револуција, а у исто време да му покажем: шта је имао па изгубио, а шта је могaо добити па није добио у свом државном развитку. Тиме сам хтео да побудим оне људе из народа, који имају обичај да мисле – да промисле… Read More Шта треба тражити у српском ослобођењу и како се то налази?
Док је Европа била у пламену, револуционарне 1848. године, бурно је било и у Крагујевцу, али због другог разлога. „Поред свих признања и велике плате коју је добио од кнеза и Државног савета, Вучић се и даље не смирује. После повратка из Видина уз руску помоћ, он се све више окреће ка Русији а, у… Read More Петровска скупштина 1848. године у Крагујевцу
Тридесетих година XIX века, након укидања првог устава Србије: „Уставно питање Србије претворило се у борбу сила да преко устава осигурају свој утицај у кнежевини. Природа њихових интереса довела је до парадокса да апсолутистичка Русија подржава уставну струју и ограничење Милошеве власти, док су републиканска Француска и парламентарна Енглеска ту неограничену власт подупирале. Да би… Read More Уставно питање као почетак надметања сила у Кнежевини Србији
„На челу нове српске управе налазио се кнез Милош Обреновић, једна од најзанимљивијих фигура новије српске историје. Неписмен сељак, израстао устанком у народног трибуна, Милош је у себи сажео смелост борца за слободу, дволичност турског феудалца и грамзивост скоројевића. Као вођ устанка, он је пуна супротност Kapaђорђy, који упркос суровостима наметнутим приликама и наравима свога… Read More Кнез Милош као оријентални деспот
Овакав начин управе убијао је код грађана инициативу и самосталност; они су се претварали у пасивну гомилу, која је морала имати некога да је води.… Read More Пруски систем
Историјска читанка 