Питање градова је изненада решено 1867, без употребе силе, искључиво дипломатским путем. Кључна је била промена односа снага великих сила. … Read More Како је Београд коначно ослобођен од турских војника
Врхунац сукоба радикала и краља Милана представљала је Тимочка буна. Године 1883. уместо народне уведена је стајаћа војска. Обавезна војна обука је трајала две године. Предвиђено је разоружавање народа. Требало је да потом добију нове, модерне пушке. Те скупе пушке би стајале у магацинима. Незадовољство народа због разоружавања подстрекивали су радикали. Реформа војске је била… Read More Тимочка буна
После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од велике Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским… Read More Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)
„За разлику од кризних жаришта у Ирској, Шпанији, Португалу или у јужној Италији, немири на Балкану увек су имали директан утицај на међусобне односе великих сила, јер су се овде укрштали политички, статешки и економски интереси све три империје Хабсбуршке, Османске и империје Романова. Тако су питање мореуза и контрола над источним Медитераном били директно… Read More Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)
„Монархија је такорећи била правило у Европи, у којој је било пуно републиканаца, али мало република. Године 1880. значајне републике биле су једино Француска и Швајцарска, а 1910. придружила им се и Португалија. У новим државама, како су настајале, довођени су краљеви; последња је била Албанија, у којој је краљ проглашен 1914. Ово је одржавало… Read More Популарност монархија и професионални ризик владара уочи Првог светског рата
Први кнез Србије, Милош Обреновић (1817-1839), владао је неограничено до избијања Милетине буне (1835), коју су подржали чак и његов брат Јеврем (надао се да би он могао да наследи престо) супруга Љубица (због неверства мужа којем је 1819. убила љубавницу) и митрополит. Кнез је због масовности буне (народ привучен захтевима за смањење пореза) био… Read More Значај Сретењског устава
Привредни напредак Европе, изазван индустријском револуцијом, плаћен је тешким искоришћавањем маса радног становништва. … Read More Цена напретка – положај радника у време индустријске револуције
„[…] Од доба просвећености у 18. веку друштво је почело лагано да прихвата став да би сви, па чак и најсиромашнији сељаци, требало да стекну неку врсту образовања или макар писменост. У земљама које су биле на путу демократије, у којима је непрестано повећаван проценат становништва који је могао активно да узме учешће у политичком животу,… Read More Деветнаести век као прекретница у развоју образовања у Европи… Read More Деветнаести век као прекретница у развоју образовања у Европи
У односу на своју величину, човек је једна од најспоријих животиња. … Read More Прва пруга и њена прва жртва
На градњу железнице Србија се обавезала уговором са Аустроугарском (у којој је нашла новог партнера након што се после ратова 1876-1878. разочарала у дотадашњу заштитницу Русију), због којег је та суседна моћна царевина подржала интересе Србије на Берлинском конгресу, који је резултирао међународним признањем независности Србије (1878). Међутим, млада и ратовима измучена држава није имала… Read More Како је у Србију са железницом стигла и краљевина
Историјска читанка 