Балкански ратови

Балкански савез (Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора) је 1912. године, користећи унутрашњу кризу Османског царства, однео изненађујуће победе и протерао Турке из готово свих европских територија. Због неслоге око поделе плена (првенствено Македоније) и аустроугарског притиска који је довео до стварања независне Албаније и ускраћивања Србији излаза на море, 1913. избио је Други балкански рат међу дотадашњим савезницима, након којег је Србија добила значајно проширење територије, али су тензије које су водиле ка општем европском рату само одложене.… Read More Балкански ратови

Сарадња и сукоби Краљевине Србије са Аустроугарском и Русијом

После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским (изградња… Read More Сарадња и сукоби Краљевине Србије са Аустроугарском и Русијом

Нестабилна владавина краља Александра Обреновића

Напредак Kраљевине Србије под Обреновићима је био спутан трошењем енергије у борби против апсолутизма владара. Током владавине краља Александра Обреновића у политику су се мешали његови разведени родитељи Милан и Наталија, све док су били у Србији. Напустили су Србију 1891. године, Милан одрекавши се српског држављанства за новац, али се касније ипак незаконито вратио у… Read More Нестабилна владавина краља Александра Обреновића

„Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

„Осмог јула 1930, у сред светске привредне кризе, југословенски фудбалски тим искрцао се у Монтевидеу, после тронедељне пловидбе на броду „Флорида“. Претходне године светски фудбалски савез ФИФА одлучио је да организује светско првенство на сваке четири године. После дугог натезања, избор је пао на Уругвај да буде земља домаћин. Међу разочараним Европљанима, само четири државе… Read More „Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

Велика награда Београда 1939. године

„Кад је творац првога аутомобила на свету монтирао бензински мотор на свој фијакер и, труцкајући се, провозао улицама свога града, његови суграђани су га прогласили лудим, а стручњаци су енергично изјавили да та смешна колица не могу развити већу брзину од 30 километара на сат. Најпознатији научници слагали су се у томе да човек не… Read More Велика награда Београда 1939. године

Европска јавност и Први светски рат

Јавност није пружала велики отпор Првом светском рату, за који се очекивало да ће се брзо завршити. Показало се и да је рат ујединио нације више него што су различите политичке идеологије раздвајале. „Берлин је до рата стрепео да ће социјалисти организовати штрајкове на железници и пореметити мобилизацију, али штрајкова није било. Од четири милиона… Read More Европска јавност и Први светски рат

Први светски рат

Први светски рат (1914-1918) је био највећи оружани сукоб у дотадашњој историји човечанства. Узрок рата је била супротстављеност старих и нових сила око превласти у свету. Немачка се након уједињења (1871) убрзано развијала и захтевала је нову поделу света, како би и она стекла значајније колоније, чему су се супротстављале старе колонијалне силе Енглеска и… Read More Први светски рат

Империјални сукоби и савези – узроци Првог светског рата

„Колонијална експанзија није могла да тече без сукоба међу њеним учесницима који су их доводили на ивицу међусобних војних конфронтација. Таква су била француско-италијанска трвења у Тунису, англо-француска у Египту, немачко-енглеска око Источне Африке, англо-француска око Судана итд. Сви спорови ове врсте решавани су, ипак, без ратова – империјалистичким споразумима о деоби туђих територија и… Read More Империјални сукоби и савези – узроци Првог светског рата

Империјалне силе

У епохи империјализма Европа је водила светску политику и доминирала светском сценом. „По међународној политици (тј. по рачуници влада и министара иностраних послова Европе), број ентитета који су третирани као суверене државе где год у свету био је прилично скроман по нашим стандардима. Око 1875. није их било више од 17 у Европи, укључујући 6… Read More Империјалне силе

Империјализам

„У добу империјализма“, током три деценије које су претходиле Првом светском рату, убрзала се трка за стицањем колонија и привредних и политичких сфера утицаја широм света. „Тежња народа и моћника за све већим уделом у господа рењу светом“, како је то објаснио аустријски историчар Хајнрих Фриђунг, постала је „основни принцип деловања“. Националистички интереси великих сила… Read More Империјализам