Шпанија и Други светски рат

Шпанија је у Другом светском рату формално остала неутрална, али је њен профашистички режим генерала Франциска Франка активно сарађивао са Силама Осовине. Иако је Хитлер желео да Шпанија уђе у рат због стратешке контроле Гибралтара и северне Африке, Франко је избегао директно учешће због страшне економске ситуације након грађанског рата и зависности од увоза из Велике Британије и САД.

Као „дуг“ Хитлеру за помоћ у Шпанском грађанском рату, Франко је дозволио хиљадама шпанских добровољаца да се боре у немачкој војсци. Ова јединица, позната као „Плава дивизија“, ратовала је на Источном фронту против Совјетског Савеза до октобра 1943. године, када је Франко, под притиском Савезника, повукао већину трупа.… Read More Шпанија и Други светски рат

Споразум Хитлера и Стаљина

Пакт Рибентроп-Молотов, познат и као Споразум Хитлера и Стаљина, потписан је у Москви 23. августа 1939. године, само недељу дана пре почетка Другог светског рата. Овај пакт је представљао споразум о ненападању између нацистичке Немачке и Совјетског Савеза и садржавао је тајне протоколе о подели интересних сфера у Источној Европи.… Read More Споразум Хитлера и Стаљина

Хитлерово царство

Хитлерово царство заснивало се на идеолошкој визији „Животног простора“ (Lebensraum) на Истоку, са циљем да се обједине сви Немци и осигурају им територије од Балтика до Црног мора. Овај циљ је произашао из нацистичке расне хијерархије, која је историју видела као борбу раса, где су „инфериорне“ расе попут Јевреја, Рома и Словена морале бити уклоњене или потчињене.

Нацистички рат на Источном фронту био је превасходно рат против цивила, при чему је највећи део од 8,6 милиона цивилних жртава страдао у земљама предвиђеним за немачки Нови поредак. Управо је из ове фантастичне империјалне илузије и потребе за истребљењем становништва произашао Холокауст – парадигматски случај нацистичке убитачности.… Read More Хитлерово царство

Италијанско медитеранско царство

Мусолинијева фашистичка Италија тежила је стварању Медитеранског царства („Mare Nostrum“), ширећи се на Балкан и Северну Африку. Упркос савезу са Немачком (Челични пакт), италијанске амбиције показале су се нереалним због лоше организације војске. Италија је брзо постала зависна од Немачке, а Мусолинијев пад 1943. године означио је крах његових империјалних снова.… Read More Италијанско медитеранско царство

Поступање Немаца према ратним заробљеницима и одмазда над Словенима

Поступање Вермахта према ратним заробљеницима на Источном фронту било је директно вођено нацистичком расистичком идеологијом о Словенима као „подљудима“. Немачка је намерно прекршила Женевску конвенцију (која је гарантовала хуман третман) са циљем да истреби совјетске заробљенике.

Од 5,7 милиона заробљених црвеноармејаца, више од 3 милиона је умрло у немачким логорима од глади, болести, хладноће и злостављања. Заробљеници су терани на „маршеве смрти“ и држани у импровизованим логорима без хране и заклона. Укупна стопа смртности међу совјетским заробљеницима износила је шокантних 57,5%, што је далеко надмашило стопу смртности заробљеника из западних савезничких земаља. Овакав злочиначки третман био је део Хитлеровог ширег плана за десетковање словенског становништва и „одмазду“ над цивилима.… Read More Поступање Немаца према ратним заробљеницима и одмазда над Словенима

Немачко заузимање Грчке и Југославије 1941. године након неуспеле италијанске авантуре

Напад на Грчку и Југославију 1941. године покренула је Немачка како би спасила свог савезника Бенита Мусолинија, чија је катастрофална инвазија на Грчку у јесен 1940. године представљала први велики неуспех Осовине.

Југославија: Хитлер је, бесан због државног удара 27. марта 1941. године, наредио брутално бомбардовање Београда и инвазију. Југославија је окупирана за само једанаест дана.

Грчка: Након пада Југославије, Немачка је брзо сломила грчки отпор и потиснула британске снаге, чиме је осигурала своје јужно крило пре планираног напада на Совјетски Савез.

Последице: Обе земље су збрисане с мапе и подељене на бројне немачке, италијанске, мађарске и бугарске окупационе и сателитске зоне, што је створило нестабилан систем који је подстакао снажне покрете отпора.… Read More Немачко заузимање Грчке и Југославије 1941. године након неуспеле италијанске авантуре

Швајцарска у Другом светском рату

Швајцарска је током Другог светског рата задржала своју традиционалну неутралност, али је њен опстанак био резултат комбинације војне спремности, стратешког значаја и политике умиривања Нацистичке Немачке.… Read More Швајцарска у Другом светском рату

Како су окупатори обесмислили колаборацију

Колаборација са нацистичком Немачком у окупираној Европи 1940. године у почетку није била необјашњив избор, јер су се многи разочарани у међуратну демократију надали да ће Немачка ујединити континент под „Новим поретком“.

Међутим, колаборација је готово сместа постала наивна и обесмишљена због саме Немачке. Главни узрок био је екстремни Хитлеров национализам – његово уверење да никоме није могло да се верује осим самим Немцима. Ова неспособност окупатора да политички одговори на указану прилику довела је до брзог и растућег разочарања међу Европљанима, чинећи Немце готово сместа непопуларним.… Read More Како су окупатори обесмислили колаборацију

Исламизам

Како је идеја о праведном друштву израсла у глобални политички покрет који је променио ток историје 20. века? Откријте корене исламизма, од отпора колонијалним силама до Иранске револуције, и сазнајте зашто су догађаји из 1979. године кључни за разумевање данашњих сукоба на Блиском истоку.… Read More Исламизам

Пољска у међуратном периоду

Пољска је повратила независност у новембру 1918. године након 123 године поделе између три царства (Немачког, Аустроугарског и Руског). Пољска је самим својим постојањем постала стратешки најважнија нова држава у Источној Европи, служећи као тампон зона која је одвојила Русију од Немачке, због чега је била омражена подједнако и у Москви и у Берлину.… Read More Пољска у међуратном периоду