Чехословачка је настала пред крај Првог светског рата уједињењем Чешке и Словачке, уз одлучну дипломатску подршку сила Антанте. За разлику од многих нових држава у региону, Чехословачка је успела да изгради и одржи функционалну демократију под вођством председника Томаша Масарика (1918–1935).… Read More Чехословачка у међуратном периоду
„Не може се међутим говорити о револуционарној борби народа Латинске Америке а да се не говори о две веома истакнуте личности које су удариле снажан печат револуционарним кретањима у том делу света. Реч је о Ернесту Че Гевари и о Салвадору Аљендеу. Ернесто Че Гевара био је једна од централних фигура кубанске револуције, најближи сарадник… Read More Че Гевара и Аљенде – различити путеви, слични исходи
Почетак „Србија и Грчка успоставиле су дипломатске односе тек 1868. године. На приближавање ова два народа свакако су утицали географска близина, иста вера и вековно припадање цркве под јурисдикцију Цариградске патријаршије, али изнад свега и сличне историјске околности током дугогодишње турске владавине на Балкану. У прво време, солидарност и међународна сарадња двеју земаља огледала се… Read More Српско-грчки односи пре Првог светског рата
Нацистичка германизација током Другог светског рата била је темељна расна и колонијална политика чији је циљ био стварање „Животног простора“ (Lebensraum) на истоку. Уместо пружања законских гаранција мањинама, примењивано је насилно пресељење и уклањање „инфериорних“ раса.
Овај пројекат укључивао је масовно исељавање Словена, Јевреја и Рома, на чија су места требали да буду насељени етнички Немци (Volksdeutsche). Међутим, упркос великим плановима („Општи план за Исток“), режим се суочио са проблемима: недостатком Немаца спремних за колонизацију и жестоким отпором локалног становништва, што је на крају довело до пропасти целокупног колонијалног пројекта.… Read More Пресељавање становништва током Другог светског рата
Холокауст је био систематско, индустријско истребљење Јевреја од стране нацистичке Немачке, што је довело до смрти до шест милиона жртава. Већина је страдала у гасним коморама у логорима смрти попут Аушвица и у масовним стрељањима на „Крвавим пространствима“. Успех „Коначног решења“ почивао је на широком ангажовању свих нивоа немачке бирократије, као и на колаборацији и саучесништву локалног становништва широм окупиране Европе.… Read More Холокауст
„Нешто више од осам милиона људи изгубило је живот у Првом светском рату – преко 6.000 смрти свакога дана рата. Ако се томе приброје и жртве руске Октобарске револуције, грознице, тифуса и других сукоба који су се наставили у првој половини двадесетих година, процењује се да је умрло тринаест милиона Европљана. Француска је изгубила сваког… Read More Ратно разарање породице
Инвазија фашистичке Италије на Етиопију (Абисинију) започела је крајем 1935. године, означивши „златно доба фашистичке империје“ под Мусолинијем. 💣
🌍 Разлози: Фашистички режим је империју видео као кључан чинилац за присвајање статуса велесиле и обезбеђивање простора за сировине и насељавање. Ово је био други италијански покушај освајања Етиопије, након неуспеха 1896. године.
Ток и Бруталност: Италијани су водили невиђено бруталан рат, користећи хемијско оружје и бомбардовање у очајничкој жељи за брзом победом. То је довело до десетина, можда и стотина хиљада, погинулих Етиопљана. Након покушаја атентата, фашистичке јединице извршиле су стравичан пир, хладнокрвно убивши преко хиљаду људи у Адис Абеби.
❌ Реакција Лиге народа: Иако је Етиопија била чланица Лиге народа, Лига је показала своју немоћ и није била спремна да се послужи ратом против рата. Лига јесте увела економске санкције Италији, али оне нису биле довољне да спрече Мусолинија да прогласи „свету мисију цивилизације“ и успостави власт.
Последице: Етиопија је постала италијанска колонија у периоду 1936–1941. године. Овај случај, уз јапанску агресију у Манџурији, најбоље је илустровао неуспех Лиге народа да одржи колективну безбедност и постао је увод у Други светски рат.… Read More Италијанска фашистичка империјална епизода у Етиопији
Апсолутно. Ево новог, врло кратког и привлачног извода, који директно поставља питање и наглашава сукоб идеологија.
***
Откријте како су две универзалне идеологије – америчка демократија/капитализам и совјетски комунизам/тоталитаризам – поделиле планету и претвориле је у глобални експеримент. Сазнајте зашто је, према Стаљину, војни успех аутоматски наметао политички поредак и како је идеологија постала главни разлог свих интервенција. ⚔️… Read More Идеолошка основа глобалног Хладног рата
Чилеанска прича од доласка комунисте на власт путем избора (а не револуцијом), преко учешћа САД у његовом свргавању војним пучем 11. септембра 1973. године (датума којег ће неколико деценија касније САД претрпети највећи напад на своју територију), најчудније фудбалске утакмице у историји и највеће мрље Фифе до смене диктатора на референдуму.… Read More 11. септембар у Чилеу 1973. – смена демократског социјализма војном хунтом
„Дојучерашњи маргинализовани појединци и групе нашли су се у позицији да управљају и одређују судбину дојучерашњим газдама или политичким противницима.“ Момчило Павловић, За Тита или за краља – Избори за Уставотворну скупштину 11. новембра 1945. године, Београд 2019, 403. Радикалну промену друштвене структуре елите омогућиле су ванредне околности рата, а комунисти су се окористили њима… Read More Југославија постаје комунистичка држава
Историјска читанка 