Украс престонице који је спојио Европу са Блиским истоком – Земунски мост краља Александра

Нове околности политичке географије Настанак југословенске државе изменио је положај Београда који је до тада био погранични град. Јавила се потреба да се Београд повеже саобраћајно са другим крајем од тада исте државе, да се Балканско полуострво повеже са Панонском низијом. Преко река се налазио Земун, вековима најближи град суседне државе, који се у заједничкој… Read More Украс престонице који је спојио Европу са Блиским истоком – Земунски мост краља Александра

Откривање Победника – највећег грешника престонице

Текст детаљно описује контроверзу око постављања Мештровићевог споменика Победник у Београду током 1927. и 1928. године. Текст објашњава да је првобитна намера била да се скулптура постави у центру града на Теразијама, али је јавно мњење, укључујући медије и политичаре, оштро критиковало нагост статуе и њен уметнички израз, сматрајући је увредљивом и неприличном. Чланак цитира извештаје из новина попут Правде и Политике које приказују жестоку естетско-моралну полемику, која се касније претворила у политичко питање. Коначно, Београдска општина је компромисно одлучила да споменик премести на Калемегдански бедем, где је откривен 1928. године, а чланак такође помиње и друге Мештровићеве радове и историјат сличних споменика у Београду.… Read More Откривање Победника – највећег грешника престонице

Прославе Нове године по јулијанском календару

Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару

Србија после Немањића: Успон и пад Моравске Србије и Деспотовине

Након изумирања династије Немањић, српске земље улазе у период распада и нових претњи. Откријте како се кнез Лазар Хребељановић уздигао међу обласним господарима, измирио српску цркву са Цариградом и постао симбол отпора Османлијама у легендарној Косовској бици 1389. године.

Пратите пут његовог сина, деспота Стефана Лазаревића, који је између турског и угарског вазалства успео да од Београда направи блиставу престоницу, и сазнајте како су Бранковићи, градећи моћно Смедерево, покушали да продуже живот деспотовини. Зароните у драматичне последње дане средњовековне Србије, све до коначног пада под турску власт 1459. године.

Прочитајте причу о витештву, дипломатији и трагичном крају једне епохе.… Read More Србија после Немањића: Успон и пад Моравске Србије и Деспотовине

Друштво и култура југословенске краљевине (1918-1941)

Између традиције и модерне: Како се живело у Краљевини Југославији? Сазнајте како је изгледала свакодневица у држави где је 75% становништва живело од пољопривреде, док су градови попут Београда и Загреба доживљавали незапамћен архитектонски и културни процват. Истражите борбу против неписмености, успон грађанске класе и златно доба југословенске књижевности, уметности и науке. Од првих звучних филмова до авангардних покрета – откријте културни идентитет који је спајао и раздвајао Јужне Словене.… Read More Друштво и култура југословенске краљевине (1918-1941)

Како је Београд коначно ослобођен од турских војника

Питање градова је изненада решено 1867, без употребе силе, искључиво дипломатским путем. Кључна је била промена односа снага великих сила. … Read More Како је Београд коначно ослобођен од турских војника

Педесети оригинални београдски „вечити дерби“

Пре него што су настали Црвена звезда и Партизан, Београд је имао свој прави „вечити дерби“ који је делио престоницу на плаве и црвене. Уроните у свет предратног фудбала и откријте како је изгледало надметање између БСК-а и Југославије, два клуба која су дефинисала златно доба нашег спорта.

Сазнајте зашто су трибине на Тркалишту и Топчидерском брду биле претесне, како су Моша и Тирке постали прве праве фудбалске звезде и због чега је ово ривалство било много више од саме игре. Прочитајте причу о времену када је фудбал имао другачији шарм, а Београд живео за сваки дуел својих највећих тимова.

Откријте заборављену историју највећег фудбалског ривалства међуратног Београда.… Read More Педесети оригинални београдски „вечити дерби“

Светозар Милетић као градоначелник Новог Сада и његов однос са кнезом Михаилом

Главни градски споменици и оснивање позоришта Централни трг главног града Републике Србије, Трг Републике у Београду, краси споменик (1882) кнезу Михаилу Обреновићу (1823-1868), а централни трг главног града Аутономне покрајине Војводине, Трг Слободе у Новом Саду, краси споменик (1939) Светозару Милетићу (1826-1901). Кнез Михаило се изборио (дипломатијом, а не ратом за који се спремао), да… Read More Светозар Милетић као градоначелник Новог Сада и његов однос са кнезом Михаилом

Прво осветљење Београда

Осветљење на београдским улицама појавило се за потребе читања првог Хатишерифа, на Ташмајдану, 1830. године. Први фењери настали су до 1846. године. Изостанак фењера у главној вароши Кнежевине Србије није узбуђивао градске власти јер је закључено да „поштен свет ионако ноћу спава“. Они који су ноћу скитали били су обавезни да носе фењер са собом,… Read More Прво осветљење Београда