У време формирања државе Немањића, Србија је, изузев приморја, била изузетно неурбанизована земља. Државно средиште се налазило у области Раса, по којем је и Рашка добила име. Последњи Немањић који је столовао у Расу био је Драгутин (1276-1282). Последњих година XIII века српско државно средиште се сели на југ, у област Косова, где ће остати… Read More Грађење и одбрана утврђења Србије

Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару

Након смрти последњег Немањића (1371) у српским земљама је као главни господар борбом (уз помоћ угарског краља, чији је био вазал) успео да се наметне кнез Лазар Хребељановић, који је ту титулу добио од цара Уроша, коме је био дворанин (служио на двору). За државу његовог времена се користи термин Моравска Србија. Престоница Лазарева био… Read More Србија после Немањића – Лазаревићи и Бранковићи

Између традиције и модерне: Како се живело у Краљевини Југославији? Сазнајте како је изгледала свакодневица у држави где је 75% становништва живело од пољопривреде, док су градови попут Београда и Загреба доживљавали незапамћен архитектонски и културни процват. Истражите борбу против неписмености, успон грађанске класе и златно доба југословенске књижевности, уметности и науке. Од првих звучних филмова до авангардних покрета – откријте културни идентитет који је спајао и раздвајао Јужне Словене.… Read More Друштво и култура југословенске краљевине (1918-1941)

Главни градски споменици и оснивање позоришта Централни трг главног града Републике Србије, Трг Републике у Београду, краси споменик (1882) кнезу Михаилу Обреновићу (1823-1868), а централни трг главног града Аутономне покрајине Војводине, Трг Слободе у Новом Саду, краси споменик (1939) Светозару Милетићу (1826-1901). Кнез Михаило се изборио (дипломатијом, а не ратом за који се спремао), да… Read More Светозар Милетић као градоначелник Новог Сада и његов однос са кнезом Михаилом

Осветљење на београдским улицама појавило се за потребе читања првог Хатишерифа, на Ташмајдану, 1830. године. Први фењери настали су до 1846. године. Изостанак фењера у главној вароши Кнежевине Србије није узбуђивао градске власти јер је закључено да „поштен свет ионако ноћу спава“. Они који су ноћу скитали били су обавезни да носе фењер са собом,… Read More Прво осветљење Београда