Ознака: Бугарска
Како су комунисти завладали балканским државама
Како су комунисти, са свега неколико стотина чланова у неким државама, успели да завладају скоро целим Балканом?
Кључ није био у револуцији радника, већ у геополитичкој подели и Црвеној армији, чији долазак су Румунија и Бугарска називале „окупацијом“. Откријте како су комунисти користили тактику „Народних фронтова“ као маску за увођење коалиционих влада, да би потом системски ликвидирали све демократске и политичке противнике, успостављајући своје тоталитарне режиме. ⚔️… Read More Како су комунисти завладали балканским државама
Бугарска у Другом светском рату
Откријте како се Бугарска нашла у рату са свим великим силама и зашто је на крају завршила иза Гвоздене завесе.… Read More Бугарска у Другом светском рату
Бугарска у међуратном периоду
Бугарска је из Првог светског рата изашла као поражена сила, а Нејским мировним уговором (1919) изгубила је излаз на Егејско море и морала је да укине обавезну војну службу. Након абдикације краља Фердинанда, његов син Борис III дошао је на престо. Политички живот био је обележен радикалним аграрним реформама, политичким насиљем и накнадним преласком у краљевску диктатуру.… Read More Бугарска у међуратном периоду
Окупација Србије 1915. године
Откријте како је Србија, исцрпљена епидемијом тифуса и након две одбијене инвазије 1914, пала под ударом нове офанзиве Централних сила 1915. године. Сазнајте како је улазак Бугарске у рат са истока, заједно са нападом аустро-немачких трупа под командом Макензена са севера, довео до слома. Истражите како је Србија подељена на аустроугарску и бугарску окупациону зону (уз припајање Македоније Бугарској), уз забрану ћирилице и српског језика. Упознајте се са страдањем становништва, Топличким устанком (1917) и извештајима Арчибалда Рајса о злочинима, док је српска војска извршила епско повлачење преко Албаније, одбијајући капитулацију.… Read More Окупација Србије 1915. године
Позадина грађанског рата у Грчкој и кључно питање Македоније
За Американце и Британце, Грчка је била значајна из стратешких разлога. У њој су видели враташца за продор СССР-а у источно Средоземље, северну Африку, Блиски исток, па, можда и према јужној Европи, чак до Италије и Француске. Грчка је из Другог светског рата изашла разорена немачком, италијанском и бугарском окупацијом. Најтеже је било онима који… Read More Позадина грађанског рата у Грчкој и кључно питање Македоније
Версајски мировни систем
Версајски мировни систем је успостављен на Париској мировној конференцији 1919. године и имао је за циљ да исцрта нове границе након нестанка четири царства: Немачког, Аустроугарског, Руског и Османског. 🕊️
📜 Кључни уговори:
Версајски уговор (1919) са Немачком: Означио је Немачку као искључивог кривца за рат, наметнуо јој плаћање огромне ратне одштете, губитак свих колонија и 13% европске територије (укључујући Алзас и Лорену), те је драстично ограничио њену војску на 100.000 војника.
Сенжерменски (Аустрија, 1919) и Тријанонски (Мађарска, 1920) уговори: Довели су до распада Аустроугарске. Аустрија и Мађарска су изгубиле око две трећине предратне територије, у корист новонасталих држава Југославије, Чехословачке, Пољске и територијалним уступцима Румунији (Трансилванија) и Италији. Тријанонски уговор се у мађарској историји сматра највећом националном катастрофом.
Нејски уговор (1919) са Бугарском: Бугарска је изгубила територије у корист Грчке, Румуније и Краљевине СХС.
Севрски (1920) и Лозански (1923) уговори са Турском: Након што је Османско царство Севрским уговором изгубило готово све ван Мале Азије, Мустафа Кемал (Ататурк) је подигао национални покрет. Лозанским уговором (1923) успостављена је Република Турска и враћена јој је Источна Тракија.
Последице система биле су стварање нових држава, али и осећај дубоке неправде код поражених земаља (нарочито Немачке и Мађарске), што је поставило основу за будуће сукобе.… Read More Версајски мировни систем
Српско-бугарски рат (1885)
Срби и Бугари су ратовали једни против других у оба светска рата, и претходно у Другом балканском рату (1913), а први пут су заратили 1885. године.… Read More Српско-бугарски рат (1885)
Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)
После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од велике Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским… Read More Како су Немци потиснули руски утицај у Србији и Бугарској (1878-1886)
Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)
„За разлику од кризних жаришта у Ирској, Шпанији, Португалу или у јужној Италији, немири на Балкану увек су имали директан утицај на међусобне односе великих сила, јер су се овде укрштали политички, статешки и економски интереси све три империје Хабсбуршке, Османске и империје Романова. Тако су питање мореуза и контрола над источним Медитераном били директно… Read More Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)










