Изградња Београда у аутономној Србији

Када је Србија и формално стекла аутономију крајем треће деценије 19. века, кнез Милош је отпочео са изградњом у Београду, како би тај привредно најзначајнији град у аутономној Србији (због трговине између запада и истока) постао српска престоница. Најпре је изграђена грађевина и данас позната по првобитном називу „Конак кнегиње Љубице“ у којој су касније,… Read More Изградња Београда у аутономној Србији

Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића Кнежевином Србијом (1858-1868)

Друга владавина кнеза Милоша Обреновића (1858-1860) Кнез Милош је настојао да влада као и током своје прве владавине (1815-1839), сматрајући да су га зато и вратили на власт. Милош Обреновић је умро као кнез Србије са 80 година. Визија  и програм Михаила Обреновића Михаилов отац је 1815. године побунио Београдски пашалук против султана. Много амбициознији… Read More Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића Кнежевином Србијом (1858-1868)

Србија после Немањића – Лазаревићи и Бранковићи

Након смрти последњег Немањића (1371) у српским земљама је као главни господар борбом (уз помоћ угарског краља, чији је био вазал) успео да се наметне кнез Лазар Хребељановић, који је ту титулу добио од цара Уроша, коме је био дворанин (служио на двору). За државу његовог времена се користи термин Моравска Србија. Престоница Лазарева био… Read More Србија после Немањића – Лазаревићи и Бранковићи

Хрвати, Албанци и Румуни у средњем веку

Хрвати и Срби су се доселили на Балканско полуострво почетком 7. века, где су Хрвати живели између Византије и Франачке, под утицајем Католичке цркве. Хрватска је постала краљевина 925. године под краљем Томиславом, али је историја самосталне краљевине окончана 1102. године освајањем од стране Мађара (Угарске). 🇭🇷

Албанци се сматрају једном од најстаријих етничких група на Балкану, вероватно потомци Илира или Трачана, а први пут се помињу у писаним изворима у 11. веку (као Арванити или Арбереши). На простору Албаније смењивале су се византијска и бугарска власт, уз повремена освајања Срба. Национални херој Ђорђе Кастриот Скендербег подигао је устанак 1443. године, вратио се хришћанству и водио четврт века дугу борбу против Османлија, у савезу са угарским војсковођом Јаношем Хуњадијем. 🇦🇱

У исто време, формирале су се и румунске кнежевине Влашка и Молдавија (оснивање кнежевина се помиње само у наслову дела текста) чији су владари, попут Јаноша Хуњадија, имали кључну улогу у антиосманској борби на Балкану.… Read More Хрвати, Албанци и Румуни у средњем веку

Како је Београд коначно ослобођен од турских војника

Питање градова је изненада решено 1867, без употребе силе, искључиво дипломатским путем. Кључна је била промена односа снага великих сила. … Read More Како је Београд коначно ослобођен од турских војника

Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)

„За разлику од кризних жаришта у Ирској, Шпанији, Португалу или у јужној Италији, немири на Балкану увек су имали директан утицај на међусобне односе великих сила, јер су се овде укрштали политички, статешки и економски интереси све три империје Хабсбуршке, Османске и империје Романова. Тако су питање мореуза и контрола над источним Медитераном били директно… Read More Велика источна криза и Берлински конгрес (1875-1878)

Конзервативизам Османлија у време успона Европе

„Док се хуманистичка Европа у свом наглом развоју ослобађала свих облика својствених средњем веку, Османско царство се грчевитије но икада држало традиционалних форми цивилизације Блиског истока, и у доба Сулејмана I, када су њене институције достигле своје пуно савршенство, Османска империја је, самозадовољна, погледа окренутог ка себи, била затворена за спољне утицаје. Чак и када… Read More Конзервативизам Османлија у време успона Европе