Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска, која је чекала договор свих цркава на Васељенском сабору, који ни после више покушаја током те деценије није сазван. За време југословенске краљевине у Београду и остатку Србије Нова година је више слављена по старом календару, а по новом је често називана „католичком“.
Нову годину по старом календару читаоцима београдског дневног листа Правда 1933. године честитао је и Бранислав Нушић:
„Желим у овој години онима који су под стечајем што повољније поравнање, онима чији је брак под стечајем што скорије решење духовнога суда, а онима чији је углед под стечајем скору рехабилитацију. Желим да у овој години која наступа да пребродимо већ једанпут ову кризу, и материјалну и моралну, како би смо се оспособили да загазимо у нове и дубље кризе. Онима који улазе у брак желим сваку срећу и напредак; онима који излазе из брака желим да брзо забораве на то искуство, као што то обично бива. Свима који ове године мисле ступити у брак желим брак без догађаја, иако ја лично претпостављам догађаје без брака. Улагачима код банака желим да и њих какав закон узме у заштиту; играчима класне лутрије што дужи живот и стрпљење, све до главног згодитка; професорима да о полугодишту буду повољно оцењени од ђака; меничним дужницима измену закона по којој би добили још један, четврти дан, за менични протест; пропалим посланичким кандидатима што скорије изборе; девојкама просиоце, удатим женама што мање оговарања; књижевницима издаваче; чиновницима тринаесту плату; редуциранима што скорију буџетску могућност. Биће да сам кога заборавио. Томе желим највише среће, здравља и задовољства.“
„Шта нам доноси 1933“, Правда, 14. 1. 1933, стр. 3.
После Другог светског рата, за време власти комуниста у социјалистичкој Југославији, прослава Нове године која је називана „српском“ је била забрањена.
„Дешавало се и да православни свештеници организују дочек православне Нове године и да школска деца која су присуствовала буду кажњена смањењем оцене из владања.“
Радмила Радић, Прославе православне Нове године између два светска рата према писању београдске штампе, у: Годишњак удружења за друштвену историју, год XXVII, свеска 2, 2020, 78.
Ипак се славила, али временом мање, да би са каснијим попуштањем притиска прославе постале слободније. Посебно посећене били су дочеци нове 1997. године на трговима градова у којима је опозиција победила претходне године, што је власт признала тек након вишемесечних уличних протеста који су потрајали до краја зиме 1997. године.
Последњих година у Новом Саду се организују дочеци Нове године 13. јануара на којим се ишчекују године по календару који је важио у средњовековној Србији по којем се време рачунали по византијској ери, од стварања света, које је даровано у 5508. годину пре Христа. Проблематично је што је по тој ери година није почињала у јануару, него у септембру, као што се и у Српској православној цркви још увек обележава 1. септембра.
Историјска читанка 