Једина промена власти у Србији у другој половини XX века (2000)

Након својеврсног националног уједињења током НАТО агресије („Док нас бомбама гађају Срби се не свађају“) обновљено је опозиционо деловање. Почели су опозициони протести странака, али и грађана по Србији. Синод Српске православне цркве 15. јула је позвао Милошевића да се повуче. На Преображење 19. августа 1999. године организован је велики опозициони скуп у Београду. „И… Read More Једина промена власти у Србији у другој половини XX века (2000)

Санкције и хиперинфлација – највећа економска криза у Србији (1993-1995)

Како је изгледао живот у Србији током једне од највећих економских криза у модерној историји? Уроните у мрачне деведесете године када се земља нашла под теретом строгих санкција Уједињених нација, економске блокаде и ратова у суседству.

Сазнајте како је неконтролисано штампање новца довело до разорне хиперинфлације, док су грађани живели у немаштини, а новонастала класа ратних профитера и шверцера стицала огромно богатство. Овај чланак анализира и политичку сцену тог времена – од хапшења Вука Драшковића, преко нових политичких савеза попут ЈУЛ-а, до апсолутне контроле режима Слободана Милошевића над медијима, посебно државном телевизијом (РТС), која је кројила слику стварности.… Read More Санкције и хиперинфлација – највећа економска криза у Србији (1993-1995)

Обнова парламентаризма у Србији и први велики протести опозиције (1990-1992)

Како је изгледао прелазак из једнопартијског система у демократију и зашто су прве године обновљеног парламентаризма у Србији обележили сузавац и тенкови на улицама? Уроните у турбулентан период од 1990. до 1992. године који је дефинисао модерну српску политику.

Откријте како је Социјалистичка партија Србије, предвођена Слободаном Милошевићем, задржала апсолутну моћ захваљујући огромној наслеђеној имовини комуниста и потпуној контроли државне телевизије. Сазнајте шта је претходило чувеним демонстрацијама 9. марта 1991. године када је Вук Драшковић повео опозицију у јуриш на „тврђаву лажи” због пропаганде која је грађане оштро делила на патриоте и издајнике.… Read More Обнова парламентаризма у Србији и први велики протести опозиције (1990-1992)

Античка прошлост Балкана између Дунава и Јадрана

Предримско доба Римско царство на Балкану „Римљани су освојили највећи део Балкана, али га нису населили, изузев дуж јадранске обале и Дунава.“ Стеван Павловић, Историја Балкана, Београд 2001, 6. На Балкану су Римљани затекли Илире (од Јадрана до Мораве, на простору Југославије и Албаније), Келте (око Саве и Дунава), Трачане (источно и јужно од Мораве,… Read More Античка прошлост Балкана између Дунава и Јадрана

Страдање и оживљавање Србије у Првом светском рату

Откријте како је исцрпљена Србија ушла у Први светски рат 1914. године и постигла прве савезничке победе против Аустроугарске у биткама на **Церу** (командовао Степа Степановић) и **Колубари** (командовао Живојин Мишић), одбивши два напада. Истражите како је, упркос овим победама, Србија 1915. године окупирана од стране Централних сила (Аустроугарска, Немачка и Бугарска). Сазнајте више о **Нишкој декларацији** (1914) и ратном циљу **уједињења Срба, Хрвата и Словенаца**, као и о страшном страдању – губитку око **1,25 милиона људи** (трећина становништва). На крају, откријте како је војска, након повлачења и опоравка, допринела коначној победи савезника и остварењу циља стварања нове државе.… Read More Страдање и оживљавање Србије у Првом светском рату

Сарадња и сукоби Краљевине Србије са Аустроугарском и Русијом

После ратова са Турцима (1876-1878), мала Србија, напуштена од Русије (којој су ближи били интереси Бугарске), морала је да се споразумева са Аустроугарском, која је тежила успостављању своје хегемоније на Балкану. Подршку на Берлинском конгресу (за територијално проширење у складу са ратним освајањима, насупрот захтевима Бугарске и Русије) Србија је Аустроугарској платила уступцима економским (изградња… Read More Сарадња и сукоби Краљевине Србије са Аустроугарском и Русијом

Енглеско усмеравање Русије на Балкан и словенска солидарност

„Међународни проблем који је трајао од средине XVIII до почетка ХХ века добио је назив Источно питање. Узрок проблема били су постепено слабљење Османлијског царства, губитак његовог ранијег политичког утицаја и јачање народноослободилачких покрета покорених народа. Ситуацију су компликовале тежње европских држава да учврсте своје позиције у земљама Блиског истока и на Балкану. Русија је… Read More Енглеско усмеравање Русије на Балкан и словенска солидарност

Распад Југославије

Распад Југославије: Како се заједничка држава урушила изнутра?

Да ли је крвави распад Југославије постао неизбежан оног тренутка када је умро Јосип Броз Тито, или је држава деценијама пре тога системски слабљена изнутра? Уроните у комплексну анализу политичких, друштвених и војних узрока који су довели до краја једне епохе.

Откријте како су комунистичка идеологија, тежња ка „одумирању државе” и децентрализација ослабили федерацију пред надолазећом кризом. Сазнајте каква је била стварна улога Југословенске народне армије (ЈНА) – строго партијске војске која није успела да сачува земљу. Истражите како је братство и јединство уступило место бујајућим национализмима, водећи земљу кроз серију трагичних догађаја, од „балван-револуције” у Хрватској до најбруталнијих ратних разарања у Босни и Херцеговини.

Прочитајте детаљан преглед последњих дана СФРЈ, идеалан материјал за подстицање на дубље разумевање узрока савремених сукоба на Балкану.… Read More Распад Југославије

Прославе Нове године по јулијанском календару

Нова година је постала државни празник у Србији 1850. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Грегоријански календар је у Србији уведен након формирања југословенске државе. Званично је ступио на снагу 28. јануара (15. по старом) 1919. године. Православне цркве су на нови календар, односно верзију Милутина Миланковића, прешли 1923. године, али не и српска,… Read More Прославе Нове године по јулијанском календару

Србија после Немањића: Успон и пад Моравске Србије и Деспотовине

Након изумирања династије Немањић, српске земље улазе у период распада и нових претњи. Откријте како се кнез Лазар Хребељановић уздигао међу обласним господарима, измирио српску цркву са Цариградом и постао симбол отпора Османлијама у легендарној Косовској бици 1389. године.

Пратите пут његовог сина, деспота Стефана Лазаревића, који је између турског и угарског вазалства успео да од Београда направи блиставу престоницу, и сазнајте како су Бранковићи, градећи моћно Смедерево, покушали да продуже живот деспотовини. Зароните у драматичне последње дане средњовековне Србије, све до коначног пада под турску власт 1459. године.

Прочитајте причу о витештву, дипломатији и трагичном крају једне епохе.… Read More Србија после Немањића: Успон и пад Моравске Србије и Деспотовине