„Османско царство потиснуло је постојеће хришћанске феудалне владаре и није дозволило да се појави нова владајућа елита. Због тога су, на пример, Србија и Бугарска искакале из обрасца који је био типичан за целу Европу. Те земље почетком 19. века нису имале никакву аристократију, али су зато, за источноевропске стандарде, имале релативно слободно сељаштво.“ Јирген… Read More Друштвена историја Кнежевине Србије

Образовна политика државе била је усмерена ка академском образовању да би обезбедила подмладак квалификованих чиновника и војника. Србија је у том погледу показала континуитет са Османским царством, које је градило школе за подизање квалификованог државног чиновништва, и лавовски део буџета резервисало за војску.… Read More Образовна политика Кнежевине Србије

Од средине 19. века стопа смртности у Србији лагано је опадала. Прилив из околних области стално је био велики, а наталитет је крајем 19. века био један од највиших у Европи.… Read More Пораст становништва Србије од 1834. до 1910. године

Намесништво Министар војни Миливоје Петровић Блазнавац је био најзаслужнији за проглашење новог кнеза, пошто је подстакао војску да га извиче пре заседања Народне скупштине, која је требало да донесе одлуку о томе. Претходни кнез, Михаило Обреновић, није имао законите наследнике. Милан Обреновић је био унук Јеврема Обреновића, рођеног брата некадашњег кнеза Милоша Обреновића, вође Другог… Read More Долазак на власт Милана Обреновића и стицање независности Србије (1868-1878)

„На преласку у 20. век годишњи вашари су изгубили значај најважнијих тржница у земљи. За сељаке су годишњи вашари били велики догађаји, а представљали су и брачно тржиште.“ Наташа Мишковић, Базари и булевари – свет живота у Београду 19. века, Београд 2010, 137. „Ако би се на игранци младић и девојка заљубили, то још није… Read More Склапање бракова и положај жене у браку у Србији 19. века