Уставобранитељи и кнез Александар Карађорђевић (1842-1858)

Уставобранитељи су политичка групација настала тридесетих година XIX века као опозиција апсолутизму кнеза Милоша. Углавнoм су им припадали државни чиновници из Милошевог окружења. Постепено су ширили свој утицај на ниже чиновништво, а покрет су омасовили заступајући захтеве сељака. Уставобранитељи су се изборили за доношење устава из 1838. године, оборили са власти кнеза Милоша 1839. и… Read More Уставобранитељи и кнез Александар Карађорђевић (1842-1858)

Српска револуција (1804-1835)

„Кључни замах српском националном ослобођењу дат је избијањем Првог српског устанка 14. фебруара 1804. године, којим је дефинитивно утрт пут за стварање модерне српске државе. Иако је устанак покренут против локалних одметника од централних османских власти у Цариграду, који су терорисали српско становништво у периоду од 1801. до 1804. године, претворио се у побуну против… Read More Српска револуција (1804-1835)

Склапање бракова и положај жене у браку у Србији 19. века

„На преласку у 20. век годишњи вашари су изгубили значај најважнијих тржница у земљи. За сељаке су годишњи вашари били велики догађаји, а представљали су и брачно тржиште.“ Наташа Мишковић, Базари и булевари – свет живота у Београду 19. века, Београд 2010, 137. „Ако би се на игранци младић и девојка заљубили, то још није… Read More Склапање бракова и положај жене у браку у Србији 19. века

Прва владавина Обреновића (1815-1842)

Прва владавина Обреновића: Од устаничког вође до оријенталног деспота

Како је сиромашни младић са села постао најмоћнији кнез и један од најбогатијих људи на Балкану? Уроните у бурно доба стварања модерне српске државе и пратите пут Милоша Обреновића од Првог и Другог српског устанка до стицања доживотне и наследне власти бератом из 1830. године.

Сазнајте зашто је кнез Милош владао као апсолутиста, третирајући државу као приватни посед, и како га је Милетина буна натерала на уступке који су довели до доношења либералног Сретењског устава. Истражите политичке интриге, сукобе са устаничким старешинама, убиство Карађорђа, као и каснији пад са власти и прву, кратку владавину његовог сина Михаила.

Прочитајте причу о темељима аутономне Србије, обележеној суровом борбом за моћ и првим корацима ка уставности.… Read More Прва владавина Обреновића (1815-1842)

Европска јавност и Први светски рат

Јавност није пружала велики отпор Првом светском рату, за који се очекивало да ће се брзо завршити. Показало се и да је рат ујединио нације више него што су различите политичке идеологије раздвајале. „Берлин је до рата стрепео да ће социјалисти организовати штрајкове на железници и пореметити мобилизацију, али штрајкова није било. Од четири милиона… Read More Европска јавност и Први светски рат

Први светски рат: Да ли је један пуцањ заиста запалио цео свет?

Да ли је Сарајевски атентат био стварни узрок најкрвавијег сукоба који је свет до тада видео, или само савршен изговор за рат који су велике силе дуго прижељкивале? Уроните у сложену мрежу империјалних амбиција, тајних савеза и борбе за колоније која је Европу гурнула у Први светски рат.

Откријте праве мотиве зараћених страна – од британског лицемерног односа према Белгији, преко италијанског мењања табора, до одлучујућег уласка Сједињених Америчких Држава у сукоб. Сазнајте како је индустријализација рата донела нове ужасе кроз смртоносне рововске битке и бојне отрове, и пратите како су из пепела четири срушена царства на крају рођене потпуно нове државе, међу којима и Југославија.

Прочитајте свеобухватан преглед Великог рата који је заувек прекројио мапу Европе и света.… Read More Први светски рат: Да ли је један пуцањ заиста запалио цео свет?

Империјални сукоби и савези – узроци Првог светског рата

„Колонијална експанзија није могла да тече без сукоба међу њеним учесницима који су их доводили на ивицу међусобних војних конфронтација. Таква су била француско-италијанска трвења у Тунису, англо-француска у Египту, немачко-енглеска око Источне Африке, англо-француска око Судана итд. Сви спорови ове врсте решавани су, ипак, без ратова – империјалистичким споразумима о деоби туђих територија и… Read More Империјални сукоби и савези – узроци Првог светског рата

Изваневропски свет у доба империјализма

Африка „До године 1880. отприлике, континент најближи Европи био је континент који су Европљани познавали мање од свих осталих. Од 16. века португалске, холандске и британске трговачке ладе на путу за Индију упознале су се мање-више са обалама, али унутрашњост земаља у Африци вековима је остала terra incognita. Истраживање није отишло даље од успостављања неколико… Read More Изваневропски свет у доба империјализма

Империјалне силе

У епохи империјализма Европа је водила светску политику и доминирала светском сценом. „По међународној политици (тј. по рачуници влада и министара иностраних послова Европе), број ентитета који су третирани као суверене државе где год у свету био је прилично скроман по нашим стандардима. Око 1875. није их било више од 17 у Европи, укључујући 6… Read More Империјалне силе

Империјализам

„У добу империјализма“, током три деценије које су претходиле Првом светском рату, убрзала се трка за стицањем колонија и привредних и политичких сфера утицаја широм света. „Тежња народа и моћника за све већим уделом у господа рењу светом“, како је то објаснио аустријски историчар Хајнрих Фриђунг, постала је „основни принцип деловања“. Националистички интереси великих сила… Read More Империјализам