Фараони, свештеници, писари и робови: Како је изгледало египатско друштво

Замислите друштво старог Египта као једну велику пирамиду! На њеном самом врху налазио се живи бог на земљи – неприкосновени фараон, док су темељ те државе чинили милиони сељака и радника. Откријте како је функционисало друштвено уређење на обалама Нила! Сазнајте колико су моћи имали свештеници, зашто је занимање писара било једно од најцењенијих у држави и како је изгледао свакодневни живот и тежак рад обичног народа у сенци великих храмова и гробница.… Read More Фараони, свештеници, писари и робови: Како је изгледало египатско друштво

Трансилванија

Једна од последица Мохачке битке била је и настанак Ердеља. „Што се Ердеља тиче, он постоји од 1526. као наводно независна кнежевина, а заправо вазал Османског царства, одржавајући притом слабе везе са краљевском Угарском и њеним хабзбуршким владарима. Међутим, с друге стране, као краљеви Угарске.“ Анри Богдан, Тридесетогодишњи рат 1618-1648, Сремски Карловци 2024, 18. До… Read More Трансилванија

Стварање Румуније

Порекло „Румуни су потомци првобитног дачког народа, с додатком романске [римске], словенске и, у много мањој мери, татарске крви. Тај народ насељава доње Подунавље с обе стране Трансилванских Алпа [Карпата]. „Цисалпински“ Румуни [са „ове“ стране Карпата] живе у политичким јединицама Молдавији, Влашкој, Буковини и Бесарабији, док „трансалпински“ [са „оне“ стране Карпата] Румуни настањују Трансилванију и… Read More Стварање Румуније

Настанак Војводине – Срби под Хабзбурзима у 19. веку

Однос хабзбуршких власти према српским поданицима „У „дугом“ ХІХ веку, који их је тек чекао с бескрајним низом војних и политичких дешавања, Срби из Хабзбуршке монархије су све чешће били присиљавани да се речју, али и оружјем боре она права која је тек требало освојити и осигурати. Њихове националне напоре у том су погледу ометали… Read More Настанак Војводине – Срби под Хабзбурзима у 19. веку

„Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

Мај 1939. године остао је урезан у аналима као тренутак највећег тријумфа предратног југословенског фудбала. Како је наша репрезентација успела да победи моћну Енглеску резултатом 2:1 и изазове незапамћено славље на улицама Београда?
Откријте све о утакмицама које су тадашњи медији прогласили „највећим датумом у нашој фудбалској историји“.

Истражите детаље окршаја са „учитељима фудбала“ и актуелним светским првацима – Италијанима, и осетите атмосферу са препуних стадиона у предвечерје Другог светског рата.

Сазнајте зашто су ове победе постале симбол снаге и поноса једне фудбалске генерације.… Read More „Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

Велика награда Београда 1939. године

Септембар 1939. године: док је свет са стрепњом ишчекивао почетак Другог светског рата, улицама око Калемегдана одзвањала је грмљавина мотора. Била је то једина „Гранд При“ трка одржана током ратних операција, догађај који је окупио светску возачку елиту и више десетина хиљада одушевљених гледалаца.

Сазнајте како је Београд постао центар светског аутомобилизма, ко су били неустрашиви „краљеви брзине“ попут Тација Нуволарија и Хермана Ланга, и како се домаћи возач Бошко Миленковић супротставио моћним немачким машинама. Откријте причу о највећем спортском спектаклу у историји предратног Београда, одржаном у тренутку када је историја неповратно мењала свој ток.

Прочитајте све о брзинама већим од 200 km/h на калдрми око Калемегдана и трци која је ушла у легенду.… Read More Велика награда Београда 1939. године

Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду

Аутомобили Први аутомобил у Београд је стигао 3. априла 1903. године. „Увезао га је Бошко Радуловић. Био је марке „неселдорф“. Са аутомобилом је стигао и шофер Аустријанац. Остао је у Београду 45 дана и обучио за вожњу аутомобилом првог Србина шофера Сретена Костића, кога је познавао цео тадашњи Београд. У његовим познијим годинама сви су… Read More Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду

Изградња Београда у аутономној Србији

Када је Србија и формално стекла аутономију крајем треће деценије 19. века, кнез Милош је отпочео са изградњом у Београду, како би тај привредно најзначајнији град у аутономној Србији (због трговине између запада и истока) постао српска престоница. Најпре је изграђена грађевина и данас позната по првобитном називу „Конак кнегиње Љубице“ у којој су касније,… Read More Изградња Београда у аутономној Србији

Рушење у Савамали по налогу владара

Љут и нестрпљив, кнез посла своје момке да „помогну“ Савамалцима у рушењу њихових кућа. Песницама и петама сруше момци за неколико сати све ове страћаре. У подне су се у Савамали налазиле само гомиле крша и трулежи. … Read More Рушење у Савамали по налогу владара