Демократија и диктатура у социјалистичкој Југославији

„У земљи протераној из Источног блока, али и даље оданој комунизму, југословенске вође су се суочавале са лошом коби настојећи да демократизују свој политички и економски систем у оквирима једнопартијске владавине.“ Richard Mils, Nogomet i politika u Jugoslaviji, Zagreb 2018, 2. (цитат је прилагођен српском језику) Први избори у Југославији после Другог светског рата одржани… Read More Демократија и диктатура у социјалистичкој Југославији

Друштво, економија и култура социјалистичке Југославије

„Својеврсна економска и културна револуција је, како су веровали партијски идеолози, требало да захвати све поре друштва, а сви житељи Југославије су морали да, у складу са својим могућностима, а често и преко њих, допринесу „социјалистичком преображају“. Све оне који нису учествовали у изградњи, Јосип Броз је прогласио непријатељима. Тако је култ рата за ослобођење… Read More Друштво, економија и култура социјалистичке Југославије

Срби под млетачком влашћу

Срби су под власт Млетачке републике дошли током ратова Хабзбуршке монархије против Османског царства крајем 17. и почетком 18. века, када је Венеција проширила своје поседе у Далмацији и Боки Которској. Тиме је измењен и друштвени положај Срба. Постали су слободни сељаци – власници земље коју су обрађивали. Венеција је до краја 17. века владала… Read More Срби под млетачком влашћу

Срби под турском влашћу

„Сврха светог рата није била да уништава, већ да потчињава невернички свет, Дарулхарб. Османлије су утемељиле своју империју ујединивши муслиманску Анадолију и хришћански Балкан под својом управом и, мада је непрестани свети рат био основни принцип овог царства, оно је у исти мах иступало као заштитник православне цркве и милиона православних хришћана. Ислам је хришћанима… Read More Срби под турском влашћу

Уређење Османског царства

Османско царство је добило назив по оснивачу Осману, који је завладао крајем XIII века. Османлијско царство је по династији Османових потомака. Највиша власт На челу Османског царства били су султани. „Иако су личности неких султана или везира биле доведене у питање, понекад на насилан начин, држава као ни њено државно уређење ниједног тренутка нису били оспоравани:… Read More Уређење Османског царства

Како је Пољска због Турака добила немачког краља којег је цар из Аустрије хтео да се реши

Рат Османлија против Хабзбурга, који је почео 1683. године опсадом Беча, који је одбранио пољски краљ Јан III Собјески, одужио се до 1699. године, када је потписан мир у Сремским Карловцима. Тадашњем Цару Светог римског царства немачког народа из династије Хабзбурга, Леополду I (1658-1705), који је истовремено био и у сукобу са најмоћнијим владарем у… Read More Како је Пољска због Турака добила немачког краља којег је цар из Аустрије хтео да се реши

Ширење Oсманског царства

Услед инвазије Монгола, снажна номадска турска племена Туркмени су се селили у правцу запада, из Средње Азије у Иран и Анадолију (Малу Азију), где су се нашли између Византије и Селџучког султаната. Између 1260. и 1320. године, вође ратоборних Туркмена оснивали су независне кнежевине у западној Анадолији – у земљама које би преотели од Византије.… Read More Ширење Oсманског царства

Политичка разруђеност Немачке у осамнаестом веку и уздизање Пруске

Политичка разруђеност Немачке у осамнаестом веку „Немачка је у 18. веку била политички разруђенија него икада раније или касније у својој историји. Слабљење власти цара Светог римског царства (који је и даље био његов номинални владар) трајало је још од 13. века, а покренуто је свођењем владара на изборног монарха (кога је бирала група од… Read More Политичка разруђеност Немачке у осамнаестом веку и уздизање Пруске

Хабзбуршка монархија

Хабзбурзи су, уз Османлије, династија која се најдуже одржала на власти у Европи (1282-1918). Земље Хабзбурга нису биле држава него збир наследних поседа и територија којима су владали као изборни владари. … Read More Хабзбуршка монархија