Демократија и диктатура у социјалистичкој Југославији

Да ли је социјалистичка Југославија била демократија у покушају или пажљиво конструисана диктатура?

Уроните у парадоксе политичког система СФРЈ – државе која се отцепила од Источног блока, али је задржала строгу једнопартијску власт. Откријте како су изгледали први послератни избори са чувеном „ћоравом кутијом”, зашто је опште право гласа обесмишљено гашењем опозиције и како је Савез комуниста контролисао све аспекте друштва. Сазнајте на који начин се систематски градио култ личности Јосипа Броза Тита, од Дана младости и штафете, преко песама и градова са његовим именом, све до уставног проглашења за доживотног председника.… Read More Демократија и диктатура у социјалистичкој Југославији

Друштво, економија и култура социјалистичке Југославије

Земља и људи „По завршетку Другог свјетског рата и послије склапања мировних уговора, Југославија је обухватала 255.804 км², што је за 6817 км² више него предратна држава [припојени Истра, Ријека, Задар и далматинска острва која су у међуратном периоду припадала Италији]. Нова Југославија је била федерална држава, која се састојала од шест народних република. Највећа… Read More Друштво, економија и култура социјалистичке Југославије

Срби под млетачком влашћу

Срби су под власт Млетачке републике дошли током ратова Хабзбуршке монархије против Османског царства крајем 17. и почетком 18. века, када је Венеција проширила своје поседе у Далмацији и Боки Которској. Тиме је измењен и друштвени положај Срба. Постали су слободни сељаци – власници земље коју су обрађивали. Венеција је до краја 17. века владала… Read More Срби под млетачком влашћу

Срби под турском влашћу: Између заштите, понижења и борбе за опстанак

Како је заиста изгледао живот Срба унутар моћног Османског царства – да ли су били само обесправљени робови или султанови штићеници са строгим ограничењима? Уроните у сложену историју свакодневице под турском влашћу и откријте шта је тачно подразумевао статус „зимије” у исламском друштву.

Сазнајте како су шеријатски закони утицали на облачење, градњу кућа и верски живот раје, шта је био сурови данак у крви (девширма) и ко су били хајдуци. Истражите како су сточари (Власи) и помоћни војни одреди успели да изборе повлашћенији положај, и зашто су обновљена Пећка патријаршија и кнежинска самоуправа биле кључне за очување националног идентитета током векова без сопствене државе.

Прочитајте причу о трпљењу, прилагођавању и отпору једног народа на граници два света.… Read More Срби под турском влашћу: Између заштите, понижења и борбе за опстанак

Уређење Османског царства

Османско царство је добило назив по оснивачу Осману, који је завладао крајем XIII века. Османлијско царство је по династији Османових потомака. Највиша власт На челу Османског царства били су султани. „Иако су личности неких султана или везира биле доведене у питање, понекад на насилан начин, држава као ни њено државно уређење ниједног тренутка нису били оспоравани:… Read More Уређење Османског царства

Како је Пољска због Турака добила немачког краља којег је цар из Аустрије хтео да се реши

Рат Османлија против Хабзбурга, који је почео 1683. године опсадом Беча, који је одбранио пољски краљ Јан III Собјески, одужио се до 1699. године, када је потписан мир у Сремским Карловцима. Тадашњем Цару Светог римског царства немачког народа из династије Хабзбурга, Леополду I (1658-1705), који је истовремено био и у сукобу са најмоћнијим владарем у… Read More Како је Пољска због Турака добила немачког краља којег је цар из Аустрије хтео да се реши

Ширење Oсманског царства

Услед инвазије Монгола, снажна номадска турска племена Туркмени су се селили у правцу запада, из Средње Азије у Иран и Анадолију (Малу Азију), где су се нашли између Византије и Селџучког султаната. Између 1260. и 1320. године, вође ратоборних Туркмена оснивали су независне кнежевине у западној Анадолији – у земљама које би преотели од Византије.… Read More Ширење Oсманског царства

Политичка разруђеност Немачке у осамнаестом веку и уздизање Пруске

Политичка разруђеност Немачке у осамнаестом веку „Немачка је у 18. веку била политички разруђенија него икада раније или касније у својој историји. Слабљење власти цара Светог римског царства (који је и даље био његов номинални владар) трајало је још од 13. века, а покренуто је свођењем владара на изборног монарха (кога је бирала група од… Read More Политичка разруђеност Немачке у осамнаестом веку и уздизање Пруске

Хабзбуршка монархија

Хабзбурзи су, уз Османлије, династија која се најдуже одржала на власти у Европи (1282-1918). Земље Хабзбурга нису биле држава него збир наследних поседа и територија којима су владали као изборни владари. … Read More Хабзбуршка монархија