Холокауст је био систематско, индустријско истребљење Јевреја од стране нацистичке Немачке, што је довело до смрти до шест милиона жртава. Већина је страдала у гасним коморама у логорима смрти попут Аушвица и у масовним стрељањима на „Крвавим пространствима“. Успех „Коначног решења“ почивао је на широком ангажовању свих нивоа немачке бирократије, као и на колаборацији и саучесништву локалног становништва широм окупиране Европе.… Read More Холокауст
„Нешто више од осам милиона људи изгубило је живот у Првом светском рату – преко 6.000 смрти свакога дана рата. Ако се томе приброје и жртве руске Октобарске револуције, грознице, тифуса и других сукоба који су се наставили у првој половини двадесетих година, процењује се да је умрло тринаест милиона Европљана. Француска је изгубила сваког… Read More Ратно разарање породице
Инвазија фашистичке Италије на Етиопију (Абисинију) започела је крајем 1935. године, означивши „златно доба фашистичке империје“ под Мусолинијем. 💣
🌍 Разлози: Фашистички режим је империју видео као кључан чинилац за присвајање статуса велесиле и обезбеђивање простора за сировине и насељавање. Ово је био други италијански покушај освајања Етиопије, након неуспеха 1896. године.
Ток и Бруталност: Италијани су водили невиђено бруталан рат, користећи хемијско оружје и бомбардовање у очајничкој жељи за брзом победом. То је довело до десетина, можда и стотина хиљада, погинулих Етиопљана. Након покушаја атентата, фашистичке јединице извршиле су стравичан пир, хладнокрвно убивши преко хиљаду људи у Адис Абеби.
❌ Реакција Лиге народа: Иако је Етиопија била чланица Лиге народа, Лига је показала своју немоћ и није била спремна да се послужи ратом против рата. Лига јесте увела економске санкције Италији, али оне нису биле довољне да спрече Мусолинија да прогласи „свету мисију цивилизације“ и успостави власт.
Последице: Етиопија је постала италијанска колонија у периоду 1936–1941. године. Овај случај, уз јапанску агресију у Манџурији, најбоље је илустровао неуспех Лиге народа да одржи колективну безбедност и постао је увод у Други светски рат.… Read More Италијанска фашистичка империјална епизода у Етиопији
Апсолутно. Ево новог, врло кратког и привлачног извода, који директно поставља питање и наглашава сукоб идеологија.
***
Откријте како су две универзалне идеологије – америчка демократија/капитализам и совјетски комунизам/тоталитаризам – поделиле планету и претвориле је у глобални експеримент. Сазнајте зашто је, према Стаљину, војни успех аутоматски наметао политички поредак и како је идеологија постала главни разлог свих интервенција. ⚔️… Read More Идеолошка основа глобалног Хладног рата
„Руска територијална експанзија почела је у шеснаестом веку и узела је маха почетком осамнаестог века током владавине Петра Великог. После Наполеонових ратова дошло је до припајања западних суседа Русији и предмет њених империјалистичких интересовања постали су Кавказ, Сибир и Централна Азија. До краја деветнаестог века мање од половине поданика били су Руси, а Словени су… Read More Ширина руског царства
Венеција је историјски најзначајнији град на Јадранском мору. Захваљујући поморству и трговини, развила се у поморску републику са великим поседима у источном Средоземљу. Верује се да је Венеција основана у подне 25. марта 421. године. Венецију симболише крилати лав, знак Светог Марка, чије су мошти са истока пренете у Венецију (када су их венецијански трговци… Read More Млетачка република – ширење Венеције Средоземљем
„Од 1405. до 1431. године, Кинези су предузели најмање седам морепловачких експедиција, истражујући воде Индонезије и Индијског океана. Циљ путовања био је показати кинеску заставу, обзнанити своје постојање и моћ варварима, примити доказе поданичког поштовања и прикупити за цара неколико реткости које се нису могле наћи у оквиру граница његовог царства. Између осталог, бродови су… Read More ,,Обманљива преувеличавања бизарних ствари давно склоњених од очију и ушију људи“ – кинеско одустајање од поморских експедиција
Велика географска открића омогућили су технички проналасци, као што су прецизније карте, уређаји за оријентацију (астролаб, компас, дурбин) и нови типови бродова, који су омогућили да пловидбе буду брже и сигурније. Географска открића су била инспирисана описом путовања Венецијанца Марка Пола, који је у XIII веку преко Турске, Персије и Монголије стигао до Кине. Вести… Read More Поређење шпанског и португалског приступа поморским експедицијама
„Ја сам хтео српском народу да изнесем слику: шта му је донела српска револуција, а у исто време да му покажем: шта је имао па изгубио, а шта је могaо добити па није добио у свом државном развитку. Тиме сам хтео да побудим оне људе из народа, који имају обичај да мисле – да промисле… Read More Шта треба тражити у српском ослобођењу и како се то налази?
Док је Европа била у пламену, револуционарне 1848. године, бурно је било и у Крагујевцу, али због другог разлога. „Поред свих признања и велике плате коју је добио од кнеза и Државног савета, Вучић се и даље не смирује. После повратка из Видина уз руску помоћ, он се све више окреће ка Русији а, у… Read More Петровска скупштина 1848. године у Крагујевцу
Историјска читанка 