Друштвена структура феудализма

Завирите у друштвену структуру средњег века коју је дефинисао феудализам – систем успостављен у доба одсуства централне државне власти. Сазнајте како је овај систем почивао на сложеној мрежи личних обавезивања и заклетава између сениора (господара) и вазала (слуге), регулисан обичајним правом. Откријте како је кључна вредност била верност, а највреднији иметак феуд (земљишни посед), који је сениор уступао вазалу за службу и заштиту. Истражите поделу друштва на три сталежа које је одредио Бог (свештенство, племство и сељаштво) и сазнајте како је монетарна економија постепено довела до распада феудалне структуре и развоја модернијег државног апарата.… Read More Друштвена структура феудализма

Животни век у средњовековној Европи

Шведски историчар Михаел Нурдберг је у својим књигама ревидирао општа схватања средњег века и ренесансе. Једно од уврежених уопштавања које је оспорио односи се на дужину живота средњовековних Европљана. „Често се може наићи на податак да је просечни животни век у средњем веку био тек 30 година. Не зна се откуд та рачуница – вероватно… Read More Животни век у средњовековној Европи

На корак до краја света – како је Александар Велики једини пораз доживео од своје војске или како је победио себе

Иако Александар није доживео ниједан пораз на бојном пољу, заустављен је пре него што је стигао до циља.… Read More На корак до краја света – како је Александар Велики једини пораз доживео од своје војске или како је победио себе

„Хлеба и игара“

Римски цареви трудили су се да буду омиљени у народу да би ојачали своју власт у односу на Сенат. Уобичајени начин за стицање популарности били су подела жита плебсу и приређивање јавних забава.… Read More „Хлеба и игара“

Цар је био овај филозоф, а син га је обрукао

„Народи ће бити срећни тек онда кад или филозофи постану краљеви или краљеви постану филозофи“ сматрао је чувени грчки филозоф Платон. Марко Аурелије је био пример остварења Платоновог идеала филозофа на челу државе. „Марко Антонин је читав свој живот посветио филозофији; својим беспрекорним карактером надвисио је све друге цареве.“ Царска Повест, Животопис Марка Антонина Филозофа,… Read More Цар је био овај филозоф, а син га је обрукао

Сеобе Срба између простора и култура

Једна од главних одлика историје српског народа су сеобе. Погранични положај између великих империја током историје је допринео томе. „Ерозија „pax ottomanice“ као и „турски ратови“ (испрва под хабзбуршким, затим под руским вођством) појачали су миграције, услед којих су етничке прилике, када су посреди насеобине у балканском простору и пограничним подручјима, још више испретуране. […]… Read More Сеобе Срба између простора и култура

Колебање око уласка Србије у рат 1876. године

Кнежевина Србија је међународно признање независности стекла 1878. године на Берлинском конгресу, где је њену делегацију предводио Јован Ристић. Томе су претходили ратови против Турака 1876. и 1877/78. године. У првом је малобројнија и лошије опремљена српска војска поражена, што је остало без трајнијих последица захваљујући руској дипломатској заштити, а у другом је, ратујући са… Read More Колебање око уласка Србије у рат 1876. године

Светозар Милетић као градоначелник Новог Сада и његов однос са кнезом Михаилом

Главни градски споменици и оснивање позоришта Централни трг главног града Републике Србије, Трг Републике у Београду, краси споменик (1882) кнезу Михаилу Обреновићу (1823-1868), а централни трг главног града Аутономне покрајине Војводине, Трг Слободе у Новом Саду, краси споменик (1939) Светозару Милетићу (1826-1901). Кнез Михаило се изборио (дипломатијом, а не ратом за који се спремао), да… Read More Светозар Милетић као градоначелник Новог Сада и његов однос са кнезом Михаилом

Демагогија кнеза Милоша Обреновића

„Утврђивање владалачке власти био је један циљ Милошеве политике; задовољавање сељака био је други. Милош никада није пристајао да дели власт са господом; уопште није марио да буде икакве господе у његовој земљи; али навек је био готов да саслуша жеље и потребе сељачке масе, и да их, колико год могуће, задовољи. Један деспот који… Read More Демагогија кнеза Милоша Обреновића

Самодржавље кнеза Милоша Обреновића

Милош Обреновић је постао вођа Срба у устанку против Турака. „Он је успео народ да потчини својој  власти и да, на начин такође суров, створи српску националну државу. Међутим, кнез је и после тога наставио да влада као какав везир „српске народности“. Очигледно је да се кнез тридесетих година нашао у једном огромном раскораку, између… Read More Самодржавље кнеза Милоша Обреновића