Аутор: Жељко Матић

професор историје у Шестој београдској гимназији

Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду

Аутомобили Први аутомобил у Београд је стигао 3. априла 1903. године. „Увезао га је Бошко Радуловић. Био је марке „неселдорф“. Са аутомобилом је стигао и шофер Аустријанац. Остао је у Београду 45 дана и обучио за вожњу аутомобилом првог Србина шофера Сретена Костића, кога је познавао цео тадашњи Београд. У његовим познијим годинама сви су… Read More Увођење јавног градског превоза у Београду и још понешто о саобраћају у главном граду

Жељко МатићПостави коментар

Изградња Београда у аутономној Србији

Када је Србија и формално стекла аутономију крајем треће деценије 19. века, кнез Милош је отпочео са изградњом у Београду, како би тај привредно најзначајнији град у аутономној Србији (због трговине између запада и истока) постао српска престоница. Најпре је изграђена грађевина и данас позната по првобитном називу „Конак кнегиње Љубице“ у којој су касније,… Read More Изградња Београда у аутономној Србији

Жељко МатићПостави коментар

Рушење у Савамали по налогу владара

Љут и нестрпљив, кнез посла своје момке да „помогну“ Савамалцима у рушењу њихових кућа. Песницама и петама сруше момци за неколико сати све ове страћаре. У подне су се у Савамали налазиле само гомиле крша и трулежи. … Read More Рушење у Савамали по налогу владара

Жељко Матић1 коментар

„Правителствующiй совѣть сербскiй“ за време Карађорђа или отимање ондашњих великаша око власти

Крајем устаничке 1804. године српска делегација се вратила из Русије посаветована да оснује тело које ће управљати Србијом. „Кад се ови посланици Српски године 1805, врате у Србију, прото Ненадовић и Божо Грујовић, којега су посланици из Русије довели са собом, навале једнако око Јакова [Ненадовића, протиног стрица] да се постави совјет, које и Јакову… Read More „Правителствующiй совѣть сербскiй“ за време Карађорђа или отимање ондашњих великаша око власти

Жељко Матић3 коментара

Друштвена историја Кнежевине Србије

„Османско царство потиснуло је постојеће хришћанске феудалне владаре и није дозволило да се појави нова владајућа елита. Због тога су, на пример, Србија и Бугарска искакале из обрасца који је био типичан за целу Европу. Те земље почетком 19. века нису имале никакву аристократију, али су зато, за источноевропске стандарде, имале релативно слободно сељаштво.“ Јирген… Read More Друштвена историја Кнежевине Србије

Жељко МатићПостави коментар

Образовна политика Кнежевине Србије

Образовна политика државе била је усмерена ка академском образовању да би обезбедила подмладак квалификованих чиновника и војника. Србија је у том погледу показала континуитет са Османским царством, које је градило школе за подизање квалификованог државног чиновништва, и лавовски део буџета резервисало за војску.… Read More Образовна политика Кнежевине Србије

Жељко Матић1 коментар

Пораст становништва Србије од 1834. до 1910. године

Од средине 19. века стопа смртности у Србији лагано је опадала. Прилив из околних области стално је био велики, а наталитет је крајем 19. века био један од највиших у Европи.… Read More Пораст становништва Србије од 1834. до 1910. године

Жељко Матић2 коментара

Долазак на власт Милана Обреновића и стицање независности Србије (1868-1878)

Намесништво Министар војни Миливоје Петровић Блазнавац је био најзаслужнији за проглашење новог кнеза, пошто је подстакао војску да га извиче пре заседања Народне скупштине, која је требало да донесе одлуку о томе. Претходни кнез, Михаило Обреновић, није имао законите наследнике. Милан Обреновић је био унук Јеврема Обреновића, рођеног брата некадашњег кнеза Милоша Обреновића, вође Другог… Read More Долазак на власт Милана Обреновића и стицање независности Србије (1868-1878)

Жељко Матић2 коментара

Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића Кнежевином Србијом (1858-1868)

Друга владавина кнеза Милоша Обреновића (1858-1860) Кнез Милош је настојао да влада као и током своје прве владавине (1815-1839), сматрајући да су га зато и вратили на власт. Милош Обреновић је умро као кнез Србије са 80 година. Визија  и програм Михаила Обреновића Михаилов отац је 1815. године побунио Београдски пашалук против султана. Много амбициознији… Read More Друга владавина Милоша и Михаила Обреновића Кнежевином Србијом (1858-1868)

Жељко Матић8 коментара