„Религија представља најјачу спону која уједињује Рим и толико се поистовеђује с њим да је њено упражњавање чин патриотизма.“ Жан-Ноел Робер, Стари Рим, Београд 2009, 151. Римска религија се заснивала на строго прописаним религијским обредима, док је само веровање појединца, односно етика, било неважно. „Римска је религија политеистичка; не постоји један врховни бог, већ цели… Read More Римска религија
Како су најстарије цивилизације објашњавале свет око себе, ћудљиве природне појаве и саму смрт? Зароните у мистични свет многобожачких религија Старог истока! Сазнајте како су веровања у бројне богове обликовала свакодневни живот, законе и власт у Месопотамији и Египту. Откријте зашто су грађени величанствени зигурати и храмови, какву су моћ имали свештеници и како су настали неки од најстаријих митова човечанства о стварању света и загробном животу.… Read More Многобожачке религије Старог истока
Хеленистичко доба је пoследња епоха хеленске историје. Настављало се на класично хеленско доба и обухватало период од доласка на власт Александра Македонског (336. пре н.е.) до римског освајања хеленистичког Египта (30. пре н.е.). У то време хеленски утицај у античком свету је био највећи. Грчка култура се ширила земљама којима су владали Александар и његови… Read More Хеленизам
„Војска је све време била један од најзначајнијих чинилаца моћи и славе Рима.“ Жан-Ноел Робер, Стари Рим, Београд 2009, 113. Војници су били грађани од 17. до 60. године, са изузетком најсиромашнијих – пролетера. Реформом која се приписује римском краљу Сервију Тулију војска се делила на центрурије, на основу богатства грађана које их чине. „Дакле,… Read More Римска војска
Државом је владао фараон, власник све земље, за којег се веровало да је божанског порекла. У управљану државом фараон се ослањао на племство (аристократију), које је било из владарске породице или је личним заслугама стекло поверење владара. „Важан аспект египатске званичне службе био је и теоријска могућност да се свако може уздићи до високог положаја… Read More Староегипатско друштво
Једна од последица Мохачке битке била је и настанак Ердеља. „Што се Ердеља тиче, он постоји од 1526. као наводно независна кнежевина, а заправо вазал Османског царства, одржавајући притом слабе везе са краљевском Угарском и њеним хабзбуршким владарима. Међутим, с друге стране, као краљеви Угарске.“ Анри Богдан, Тридесетогодишњи рат 1618-1648, Сремски Карловци 2024, 18. До… Read More Трансилванија
Порекло „Румуни су потомци првобитног дачког народа, с додатком романске [римске], словенске и, у много мањој мери, татарске крви. Тај народ насељава доње Подунавље с обе стране Трансилванских Алпа [Карпата]. „Цисалпински“ Румуни [са „ове“ стране Карпата] живе у политичким јединицама Молдавији, Влашкој, Буковини и Бесарабији, док „трансалпински“ [са „оне“ стране Карпата] Румуни настањују Трансилванију и… Read More Стварање Румуније
Однос хабзбуршких власти према српским поданицима „У „дугом“ ХІХ веку, који их је тек чекао с бескрајним низом војних и политичких дешавања, Срби из Хабзбуршке монархије су све чешће били присиљавани да се речју, али и оружјем боре она права која је тек требало освојити и осигурати. Њихове националне напоре у том су погледу ометали… Read More Настанак Војводине – Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Мај 1939. године остао је урезан у аналима као тренутак највећег тријумфа предратног југословенског фудбала. Како је наша репрезентација успела да победи моћну Енглеску резултатом 2:1 и изазове незапамћено славље на улицама Београда?
Откријте све о утакмицама које су тадашњи медији прогласили „највећим датумом у нашој фудбалској историји“.
Истражите детаље окршаја са „учитељима фудбала“ и актуелним светским првацима – Италијанима, и осетите атмосферу са препуних стадиона у предвечерје Другог светског рата.
Сазнајте зашто су ове победе постале симбол снаге и поноса једне фудбалске генерације.… Read More „Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“
Септембар 1939. године: док је свет са стрепњом ишчекивао почетак Другог светског рата, улицама око Калемегдана одзвањала је грмљавина мотора. Била је то једина „Гранд При“ трка одржана током ратних операција, догађај који је окупио светску возачку елиту и више десетина хиљада одушевљених гледалаца.
Сазнајте како је Београд постао центар светског аутомобилизма, ко су били неустрашиви „краљеви брзине“ попут Тација Нуволарија и Хермана Ланга, и како се домаћи возач Бошко Миленковић супротставио моћним немачким машинама. Откријте причу о највећем спортском спектаклу у историји предратног Београда, одржаном у тренутку када је историја неповратно мењала свој ток.
Прочитајте све о брзинама већим од 200 km/h на калдрми око Калемегдана и трци која је ушла у легенду.… Read More Велика награда Београда 1939. године
Историјска читанка 