Луј XIV (1643-1715) – апсолутистичка монархија у Француској

Најмоћније су углавном најбогатије државе. У ранијим вековима богатством су располагали скоро искључиво владари, који су га трошили углавном да увећају своју власт. Највише средстава су трошили за ратове, да увећају територију којом владају. Већа територија значила је више природних ресурса. На већој територији је живело више становника. Они су плаћали порез владару, односно држави,… Read More Луј XIV (1643-1715) – апсолутистичка монархија у Француској

Карло V и Филип II – планетарна империја Шпаније

„У европској историји Карло се по делу континента који је захватио својом владавином једино може стварно упоредити с Наполеоном и Хитлером – али чини се да се он никад није забављао у тој улози и, пошто је до тога дошао чудним махинацијама свог деде пре него властитим освајањима, његови напори да га одбрани одају пре… Read More Карло V и Филип II – планетарна империја Шпаније

Млетачка република – ширење Венеције Средоземљем

Венеција је историјски најзначајнији град на Јадранском мору. Захваљујући поморству и трговини, развила се у поморску републику са великим поседима у источном Средоземљу. Верује се да је Венеција основана у подне 25. марта 421. године. Венецију симболише крилати лав, знак Светог Марка, чије су мошти са истока пренете у Венецију (када су их венецијански трговци… Read More Млетачка република – ширење Венеције Средоземљем

Деца католичких краљева ујединитеља Шпаније – несрећне судбине од Изабеле Кастиљанске до Карла Хабзбуршког

„Као што генеалошка карта показује, Фернандо и Изабела били су благосиљани бројним породом, Изабела је родила петоро деце, од којих свако у другом граду, често после многих дана и недеља у седлу, бранећи своју краљевину. Једно од краљичиних значајних достигнућа била је манипулација њиховим браковима. Своју најстарију кћерку, Изабелу, удала је за Алфонса, наследника португалске… Read More Деца католичких краљева ујединитеља Шпаније – несрећне судбине од Изабеле Кастиљанске до Карла Хабзбуршког

Положај Срба у Хабзбуршкој монархији до краја XVIII века

Од драматичних Великих сеоба под патријарсима, до стварања крваве Војне крајине, Срби су вековима били бедем хришћанске Европе.

Откријте како су изгледале борбе за народне привилегије, зашто је Карловачка митрополија била кључни стуб идентитета и како се кроз веру и мач ковала идеја о српској Војводини.

Сазнајте како је српски народ под туђом круном успео да сачува своје име и изгради темеље модерне културе.… Read More Положај Срба у Хабзбуршкој монархији до краја XVIII века

Век прекретнице за Европу којом је доминирала Шпанија

Ако сада нашу пажњу усмеримо на тај век, видећемо да читаво то доба пружа и превише прилика да се изненадимо пред феноменом промена.… Read More Век прекретнице за Европу којом је доминирала Шпанија

Сеобе Срба између простора и култура

Једна од главних одлика историје српског народа су сеобе. Погранични положај између великих империја током историје је допринео томе. „Ерозија „pax ottomanice“ као и „турски ратови“ (испрва под хабзбуршким, затим под руским вођством) појачали су миграције, услед којих су етничке прилике, када су посреди насеобине у балканском простору и пограничним подручјима, још више испретуране. […]… Read More Сеобе Срба између простора и култура

Питање части старешине породице

„Српска породица у Хабзбуршкој монархији је током 18. века била заснована на старим патријархалним принципима, као и у другим европским срединама, независно од верске и етничке припадности. То је доба неприкосновене владавине мушкарца, коју подржавају црква и држава. У менталитету тога времена се само отац сматрао родитељем детета. […] Отац је старешина породице, господар, који влада… Read More Питање части старешине породице