Земља и људи „По завршетку Другог свјетског рата и послије склапања мировних уговора, Југославија је обухватала 255.804 км², што је за 6817 км² више него предратна држава [припојени Истра, Ријека, Задар и далматинска острва која су у међуратном периоду припадала Италији]. Нова Југославија је била федерална држава, која се састојала од шест народних република. Највећа… Read More Друштво, економија и култура социјалистичке Југославије
Након бројних уметничких приказивања партизанског рата као авантуре и забаве, чак и за децу, није ни чудо што се Југославија распала у ратовима.… Read More Распад Југославије
Студенти су протестовали против све израженијих социјалних разлика, пораста незапослености и одсуства стварне демократије у оквиру институција социјалистичког режима. Захтевали су повећање минималног личног дохотка, слободно и непристрасно информисање, слободу штрајкова и демонстрација. „Шездесетих година на Западу је дошло до бурних иступања омладине. У Америци, Француској, Западној Немачкој, Великој Британији, Италији, Источној Европи, па чак… Read More Студентски протест у Југославији 1968.
Да ли је уметност у социјалистичкој Југославији била слободна или се иза привидне отворености крио немилосрдан механизам државне контроле? Уроните у период „Црног таласа“ и откријте како су храбри редитељи кроз своја дела почели да руше устаљене митове о непогрешивости партизана и остварењу идеала револуције.
Сазнајте шта је значило када је филм „забрањен без забране” или стављен „у бункер”, зашто је један говор Јосипа Броза Тита у Зрењанину покренуо прогон уметника и како су аутори попут Живојина Павловића и Желимира Жилника постали државни непријатељи. Истражите како је студентски филм „Пластични Исус” свог творца Лазара Стојановића одвео директно у затвор.… Read More Црни талас: Како је југословенски филм пркосио цензури?
Нове околности политичке географије Настанак југословенске државе изменио је положај Београда који је до тада био погранични град. Јавила се потреба да се Београд повеже саобраћајно са другим крајем од тада исте државе, да се Балканско полуострво повеже са Панонском низијом. Преко река се налазио Земун, вековима најближи град суседне државе, који се у заједничкој… Read More Украс престонице који је спојио Европу са Блиским истоком – Земунски мост краља Александра
Експлозија у Смедереву 1941: Како је један град у трену сравњен са земљом?
Шта се тачно догодило тог кобног 5. јуна 1941. године када је експлозија немачког арсенала у Смедеревској тврђави однела на хиљаде живота и готово избрисала град са мапе? Откријте детаље о једној од највећих и најразорнијих трагедија у историји Србије током Другог светског рата.
Сазнајте зашто је баш тог четвртка у граду било необично много људи, како су се зидине средњовековне деспотове тврђаве обрушиле на становнике и какве су разне теорије о узроку експлозије – од комунистичке саботаже и митских прича, до баналне аљкавости немачке војске коју је заташкао сам Абвер.
Прочитајте причу о апокалипси која је заувек обележила историју Смедерева.… Read More Експлозија у Смедеревској тврђави 1941. године
Текст детаљно описује контроверзу око постављања Мештровићевог споменика Победник у Београду током 1927. и 1928. године. Текст објашњава да је првобитна намера била да се скулптура постави у центру града на Теразијама, али је јавно мњење, укључујући медије и политичаре, оштро критиковало нагост статуе и њен уметнички израз, сматрајући је увредљивом и неприличном. Чланак цитира извештаје из новина попут Правде и Политике које приказују жестоку естетско-моралну полемику, која се касније претворила у политичко питање. Коначно, Београдска општина је компромисно одлучила да споменик премести на Калемегдански бедем, где је откривен 1928. године, а чланак такође помиње и друге Мештровићеве радове и историјат сличних споменика у Београду.… Read More Откривање Победника – највећег грешника престонице
Како је изгледао тренутак када се завршио Други светски рат, али је стварна политичка и друштвена револуција тек узимала маха? Уроните у драматичну 1945. годину, када Југославија из ратних рушевина убрзано прераста у једнопартијску комунистичку државу.
Откријте како је нова власт, предвођена Јосипом Брозом Титом, вешто маргинализовала краља Петра II и предратну опозицију на челу са Миланом Гролом. Сазнајте шта је у пракси значило стварање „новог социјалистичког човека” – од сурових обрачуна са политичким неистомишљеницима и „класним непријатељима”, до национализације, одузимања имовине и масовне колонизације становништва.
Прочитајте анализу овог турбулентног периода који је потпуно избрисао стари свет и ударио темеље држави какву ћемо познавати наредних пола века.… Read More Југославија постаје комунистичка држава: Крај рата и почетак револуције
У вихору светског сукоба: Како је Други светски рат у Југославији прерастао у крвави грађански рат?
Због чега је Други светски рат на простору Краљевине Југославије био много више од пуке борбе против окупатора? Након Априлског рата и комадања државе, народ се нашао не само под бруталном страном окупацијом и усташким геноцидом у НДХ, већ и у средишту комплексног идеолошког сукоба.
Истражите како су се развила два супротстављена покрета отпора – партизани под вођством Јосипа Броза Тита и Југословенска војска у отаџбини (четници) под командом Драже Михаиловића. Сазнајте како су међународни односи и преокрети на светским фронтовима утицали на то да Савезници промене страну коју подржавају, што је кулминирало победом комунистичког покрета, заседањима АВНОЈ-а и стварањем потпуно нове, социјалистичке Југославије.
Прочитајте свеобухватан преглед најтрагичнијег и најсложенијег периода у историји југословенских народа.… Read More Југославија у Другом светском рату (1941-1945)
Између традиције и модерне: Како се живело у Краљевини Југославији? Сазнајте како је изгледала свакодневица у држави где је 75% становништва живело од пољопривреде, док су градови попут Београда и Загреба доживљавали незапамћен архитектонски и културни процват. Истражите борбу против неписмености, успон грађанске класе и златно доба југословенске књижевности, уметности и науке. Од првих звучних филмова до авангардних покрета – откријте културни идентитет који је спајао и раздвајао Јужне Словене.… Read More Друштво и култура југословенске краљевине (1918-1941)
Историјска читанка 