„Својеврсна економска и културна револуција је, како су веровали партијски идеолози, требало да захвати све поре друштва, а сви житељи Југославије су морали да, у складу са својим могућностима, а често и преко њих, допринесу „социјалистичком преображају“. Све оне који нису учествовали у изградњи, Јосип Броз је прогласио непријатељима. Тако је култ рата за ослобођење… Read More Друштво, економија и култура социјалистичке Југославије
Након бројних уметничких приказивања партизанског рата као авантуре и забаве, чак и за децу, није ни чудо што се Југославија распала у ратовима.… Read More Распад Југославије
„Шездесетих година на Западу је дошло до бурних иступања омладине. У Америци, Француској, Западној Немачкој, Великој Британији, Италији, Источној Европи, па чак и у јужноамеричким државама студенти су протестовали. Омладина је била незадовољна условима живота, његовом бесперспективношћу, па и традицијом и културом. Потрошачко друштво у коме је та генерација одгајана подигло је материјално благостање на… Read More Студентски протест у Југославији 1968.
„Време је, нажалост, једини успешан поништитељ учинака цензуре, јер историја показује да је проток времена вратио у ризницу духовних богатстава цивилизације доста тога што је цензура покушала да заувек уништи.“ Радина Вучетић, Монопол на истину, Партија, култура и цензура у Србији шездесетих и седамдесетих година XX века, Београд 2016, 11. Шездесетих година XX века суптилне… Read More Цензура филмова у Југославији
Нове околности политичке географије Настанак југословенске државе изменио је положај Београда који је до тада био погранични град. Јавила се потреба да се Београд повеже саобраћајно са другим крајем од тада исте државе, да се Балканско полуострво повеже са Панонском низијом. Преко река се налазио Земун, вековима најближи град суседне државе, који се у заједничкој… Read More Украс престонице који је спојио Европу са Блиским истоком – Земунски мост краља Александра
Тврђава у Смедереву, саграђена 1430. године, чији пад 1459. године је означио крај српске средњовековне државе, највише је страдала током Другог светског рата. Наредбом немачке војске одређено је да се међу зидинама Смедеревске тврђаве ускладишти читав арсенал и провијант поражене војске Краљевине Југославије. Немарним транспортом, који су спроводили заробљеници од краја априла дошло је до… Read More Експлозија у Смедеревској тврђави
Текст детаљно описује контроверзу око постављања Мештровићевог споменика Победник у Београду током 1927. и 1928. године. Текст објашњава да је првобитна намера била да се скулптура постави у центру града на Теразијама, али је јавно мњење, укључујући медије и политичаре, оштро критиковало нагост статуе и њен уметнички израз, сматрајући је увредљивом и неприличном. Чланак цитира извештаје из новина попут Правде и Политике које приказују жестоку естетско-моралну полемику, која се касније претворила у политичко питање. Коначно, Београдска општина је компромисно одлучила да споменик премести на Калемегдански бедем, где је откривен 1928. године, а чланак такође помиње и друге Мештровићеве радове и историјат сличних споменика у Београду.… Read More Откривање Победника – највећег грешника престонице
„Дојучерашњи маргинализовани појединци и групе нашли су се у позицији да управљају и одређују судбину дојучерашњим газдама или политичким противницима.“ Момчило Павловић, За Тита или за краља – Избори за Уставотворну скупштину 11. новембра 1945. године, Београд 2019, 403. Радикалну промену друштвене структуре елите омогућиле су ванредне околности рата, а комунисти су се окористили њима… Read More Југославија постаје комунистичка држава
„Мартовско претпролеће у Београду, 1941. год., најављивало је лепе и ведре дане. У баштама старих здања дрвеће се почело китити пупољцима. Пролазници су их пажљиво загледали и нагађали колико ће још дана проћи док се гране одену цветном белином. После сурових зимских удара кошаве природа је обећавала радости пролећног сунца! Али догађаји нису обећавали ништа… Read More Југославија у Другом светском рату (1941-1945)
Између традиције и модерне: Како се живело у Краљевини Југославији? Сазнајте како је изгледала свакодневица у држави где је 75% становништва живело од пољопривреде, док су градови попут Београда и Загреба доживљавали незапамћен архитектонски и културни процват. Истражите борбу против неписмености, успон грађанске класе и златно доба југословенске књижевности, уметности и науке. Од првих звучних филмова до авангардних покрета – откријте културни идентитет који је спајао и раздвајао Јужне Словене.… Read More Друштво и култура југословенске краљевине (1918-1941)
Историјска читанка 