Стари Рим је био патријархално друштво у којем су само мушкарци имали грађанско право, приступ држаним службама и само су они представљали правне субјекте пред законом.

Рим је, попут грчких полиса, прошао кроз друштвене сукобе привилеговане елите (патрицији) и обичних грађана (плебејци), који су морали да се изборе за своја права сталешком борбом, која је обележила првих двеста година римске републике. „Римске државне институције попуњавали су људи аристократског порекла. Конзуле су бирали у скупштини, представничком телу. Даље, у традиционалним друштвима, не… Read More Сукоб римских сталежа – борба патриција и плебејаца

„Рим је основао један копилан, необуздан рмпалија који је убио брата близанца у свађи и који је, на челу дружине младих пастира и пљачкаша, створио уточиште за луталице сумњиве нарави и порекла. До жена су долазили редовним отмицама и силовањима, углед и шири утицај стицали су на бојном пољу. Тако су говорили сами Римљани. Они… Read More Оснивање Рима и доба краљева

Стара Грчка (Хелада) је у географском погледу обухватала југ Балканског полуострва – простор између Тесалије на северу и Пелопонеза на југу, а у ширем смислу и острва у Егејском мору, као и друге области (нпр. западну обалу Мале Азије) које су населила грчка племена. … Read More Које државе су у античко доба биле на простору Грчке и Италије

Откријте невероватну чињеницу: Византија НИЈЕ био назив државе док је постојала! За време свог хиљадугодишњег постојања, становници Источног римског царства су себе називали Ромејима (Римљанима), а престоница им је био Константинопољ (Цариград), саграђен на месту античке грчке колоније Византион. Сазнајте како је име „Византија“ у употребу увео немачки историчар Хијероним Волф у 16. веку, дуго након пада Царства. Овај покушај је популаризовао француски краљ Луј XIV у 17. веку, чиме је за Источни Рим, који је представљао јединствен спој грчке културе, римског права и хришћанства, дефинитивно установљено име које данас користимо.… Read More Како је Византија добила име

Римски цареви трудили су се да буду омиљени у народу да би ојачали своју власт у односу на Сенат. Уобичајени начин за стицање популарности били су подела жита плебсу и приређивање јавних забава.… Read More „Хлеба и игара“

„Народи ће бити срећни тек онда кад или филозофи постану краљеви или краљеви постану филозофи“ сматрао је чувени грчки филозоф Платон. Марко Аурелије је био пример остварења Платоновог идеала филозофа на челу државе. „Марко Антонин је читав свој живот посветио филозофији; својим беспрекорним карактером надвисио је све друге цареве.“ Царска Повест, Животопис Марка Антонина Филозофа,… Read More Цар је био овај филозоф, а син га је обрукао

„Ко би, наиме, био тако лакоуман или немаран да не пожели да сазна како и заслугом којег уређења је скоро читав свет био надвладан и за мање од педесет три године потпао под јединствену власт Римљана, што никада раније није забележено?“ Полибије Античка римска држава је један од најдуговечнијих у историји. Мењала је уређење. Монархију… Read More Подела власти у Римској републици

Врлина – „У доба Републике развијају се и достижу врхунац основни морални принципи који су служили на част Римљанима, нарочито у 2. веку пре Хр., ако је веровати најзначајнијим филозофима и историчарима антике, попут Цицерона, изнад свега је врлина (virtus) која oмогућава способност да се неко понаша као човек (vir) по правди и правилима части.“… Read More Морални аспект слободног времена у римској републици и царству