1. Предримско доба
2. Римско царство на Балкану

Предримско доба

„Део Балканског полуострва између Дунава и Јадрана био је дуго на периферији античког света. Током класичног периода грчке историје и хеленистичке епохе била је то ретко насељена област, варварска, без градова, путева, успостављеног језика, а да не говоримо о уметности. Дакле, простор између Јадрана и Дунава био је у поређењу с Грчком или касније Римом нецивилизован део света. У већем делу своје античке историје народи насељени у овој области нису имали своју државу краљевину – већ је једина форма њиховог организовања био савез племена, о којем смо најчешће обавештени поводом рата с неком од античких држава. О варварима који су ту живели, најчешће идентификовани као део великог илирског народа, обавештени смо углавном уколико су угрожавали северне границе Македоније, нарочито у IV веку пре Христа, или, уколико би на јадранској обали гусарски напади неких илирских племена добили на значају у оквиру политике и империјалних амбиција великих сила, као у време сукоба Рима и Македоније у ІІІ веку пре Христа.

Име Илира повезује се с једним малим племеном које је насељавало околину Скадра; то име се касније повезивало с другим племенима с којима су прво Грци, а касније и Римљани ступали у додир. Тако је Илирија за Грке била област у залеђу Македоније, Епира и грчких градова на Јадрану, док је за Римљане Илирик представљао читаву област од обронака источних Алпа па све до залеђа Епира и Македоније. Но, током античке епохе ту област, тј. одређене делове те области насељавали су и друга племена и народи, посебно Келти и Трачани. Трачани грубо говорећи заузимали су нешто источније области северно од античке Македоније. За нека племена у Илирику није лако рећи којој групи народа су припадала: тако се за Трибале може рећи на основу изворних података и модерних истраживања да су Илири, Трачани, мешавина Илира и Трачана, или чак посебан народ, док су Скордисци, келтско племе, које се помешало с Илирима и Трачанима.“

Жарко Петковић, Кратка историја античког света, Београд 2022, 229-230.

Римско царство на Балкану

„Римљани су освојили највећи део Балкана, али га нису населили, изузев дуж јадранске обале и Дунава.“

Стеван Павловић, Историја Балкана, Београд 2001, 6.

На Балкану су Римљани затекли Илире (од Јадрана до Мораве, на простору Југославије и Албаније), Келте (око Саве и Дунава), Трачане (источно и јужно од Мораве, на простору данашње Бугарске и Турске) и Дарданце (на простору Косова и Метохије). Након освајања у I веку пре н. е. (до Дунава на северу) провинције се оснивају у доба Октавијана Августа. Највећи део данашње Србије био је у оквиру провинције Горње Мезије, а мањи делови у оквиру провинција Доња Панонија (Срем), Далмација (делови западна Србије), Тракија (Пирот, Димитровград) и Дакија (римски Банат). Најзначајнији римски градови на простору данашње Србије били су Сирмијум (Сремска Митровица), Виминацијум (Костолац) и Наисус (Ниш). Простор Балкана био је богат рудама. Римска власт на Балкану срушена је у другој половини VI века под налетом Словена и Авара.

„Најзад, у великој аварској инвазији 80-их година VI века страдао је град Сирмијум, као и градови на Дунаву. Авари су заузели Сирмијум после дуге опсаде и преговора с Константинопољем, опљачкали га и разорили, а становништво истерали из града.“

Мирослава Мирковић, Позно Римско царство, Београд 2016, 348.

Ослонац римске власти у провинцијама била је војска. Сирмијум, Сингидунум (Београд) и Виминацијум су се развили из војних логора у близини границе (породице војника, занатлије, трговци), а Наисус на раскрсници путева који су спајали Дунав, Јадран, Егеј и Босфор. Развој трговине учинио је римске градове центрима из којих се римски утицај ширио међу домаћим становништвом. Романизација, односно прихватање латинског језика, римских обичаја и културе на Балкану је била најизраженија на простору Далмације, која је прва покорена у Илирским ратовима још у III веку пре н.е. Чак 18 римских царева (петина укупног броја) рођено је на тлу данашње Србије. Најзначајнији међу њима био је цар Константин, родом из данашњег Ниша, у којем се налази археолошки локалитет Медијана.

Сирмијум је као римски град настао у I веку наше ере, на месту домородачких насеља. Налазио се на размеђу путева између западног и источног дела царства. Значај је добио крајем III и током IV века, када је служио као једна од царских резиденција. Први цар који је ту боравио био је Лициније (савладар Константина Великог), а међу каснијима ту су боравили и цареви Константин, Диоклецијан и Марко Аурелије. У Сирмијуму и његовој околини рођено је 5 римских царева. Први од њих, цар Проб, први је донео винову лозу на Фрушку гору. Археолошки остаци царске палате у Сирмијуму откривени су случајно 1956. године. Откривени објекат је имао мозаичке подове, стубове и фреске. Да је то заиста царска палата потврђено је тек 1975. када су у близини пронађени остаци хиподрома, јединог на тлу Србије и једног од највећих на свету. У њему су, осим трка коња, приређиване и борбе гладијатора. Сирмијум су освојили и опљачкали Авари 582. године.

Седиште провинције Горња Мезија било је у Виминацијуму, који је и најбоље очувани археолошки локалитет из доба Римљана на тлу Србије. Изабрано је место на реци Дунаву, у близини рудника. у Виминацијуму је откривен амфитеатар, који је имао 6500-7000 места у гледалишту, на основу чега је процењен и број становника Виминацијума, јер су римски амфитеатри били типске грађевине, са 4 пута мање места на трибинама у односу на број становника града. Амфитеатар у Виминацијуму је један од ретких у свету са којег је сачувано зидно сликарство. У гробницама из Виминацијума су сачуване најбоље фреске из касне антике са целе територије Римског царства. У гробницама је пронађен и велики број предмета, међу којима и златни накит, који је вероватно ту произведен извожен у друге провинције Римског царства. Виминацијум су 441. године уништили Хуни, када и друге градове на утврђеној граници римског царства, која се звала лимес.

Лимес

Римљани су назив Београда преузели од келтског племена Скордисци, који га је звао Синдидун. Римски Сингидунум основан је изнад ушћа Саве у Дунав око 150. године наше ере. Развијао се до средине IV века наше ере. Први римски војни логор на тлу Београда се налазио на простору данашњег Студентског трга, а прво насеље је почело да се формира на простору данашњег Трга Републике. Касније је веће утврђење формирано на простору Калемегдана. Централни трг налазио се на месту данашње зграде Народне банке, што је закључено на основу остатака главног храма, посвећеног врховном богу Јупитеру. Године 378. град је пострадао приликом напада Гота, а 441. године град су разорили Хуни у исто време када и друга утврђења на дунавској граници Римског царства. После тог разарања Сингидунум је остао више деценија пуст. Тек са обновом границе царства почетком VI века, у време цара Јустинијана, Сингидунум је обновљен. Крајем VI века, 574. године, изнанада су га први пут заузели Авари. У другој деценији VII века Сингидунум је коначно заузет и разорен. Пад Сингидунума означио је и слом античке цивилизације на овим просторима. На простору данашњег Београда постојало је још једно римско насеље, такође настало на простору старијег келтског утврђења – Таурунум, данашњи Земун.

Вероватно најлепши римски споменик на тлу данашње Србије је Феликс Ромулијана (Гамзиград) код Зајечара, коју је саградио римски цар Гај Галерије и посветио својој мајци Ромули. Гај Галерије, родом из источне Србије, био је млађи савладар цара Диоклецијана у доба тетрархије, почетком IV века. Галерије је био последњи римски цар који је за живота уздигнут међу богове, а церемонија проглашења је изведена баш у Гамзиграду. Био је велики прогонитељ хришћанске цркве, који је касније први успоставио толеранцију према њој (пар година пре цара Константина), вероватно због тешке болести која га је задесила. Царска палата Феликс Ромулијана је 2007. године уписана на листу светске баштине под заштитом Унеска.

„Тешка страдања при крају античког периода, вишеструка уништавања провинција, становништва, градова, културног и сваког другог наслеђа, била је основна карактеристика земаља између Дунава и Јадрана, када се наш народ населио у овим областима, у првој половини седмог века. Заправо, Срби су населили девастирану територију, а остаци романског живља сакрили су се у неприступачне, планинске делове Балкана. Срби тако нису имали прилике да се с античким, па чак ни хришћанским наслеђем упознају непосредно, као неки други народи који су дошли на територију на којој је дисконтинуитет с античким светом био мање изражен. Та околност битно је одредила прошлост, судбину па и данашњицу нашег народа.“

Жарко Петковић, Кратка историја античког света, Београд 2022, 237.

1. Из чега су се развили градови Сирмијум, Сингидунум и Виминацијум?
2. Захваљујући чему се развио град Наисус (Ниш)?
3. На ком простору Балкана је романизација била најизраженија и зашто?
4. Који је најзначајнији римски цар рођен на тлу данашње Србије и где?
5. Коју важну функцију је Сирмијум имао крајем III и током IV века?
6. Који град је био седиште провинције Горња Мезија?
7. На основу чега су археолози закључили колико је тај град имао становника?
8. Од ког народа су Римљани преузели назив за Београд?
9. Како су се звала римска насеља на простору данашњег Београда?
10. Како се зове археолошки локалитет из римског доба код Зајечара, који је уврштен на листу светске баштине под заштитом Унеска?
11. Какво је било стање територије између Дунава и Јадрана када су се Срби населили у првој половини седмог века?
12. Шта се десило са остацима романског живља након доласка Срба?