„Обични људи, сељаци, тешко су живели: били су везани за земљу и морали су да учествују у јавним радовима, прокопавању, одржавању канала или изградњи фараонских гробница. Упркос великим тешкоћама, живот људи морао је бити много бољи у Египту, где су били прокламовани поредак и сигурност, него у другим деловима света, где није постојала ни државна организација. Занатлије су живеле боље него сељаци, али њих није било много. И обични људи могли су се надати да ће напредовати у друштву: положаји су се добијали фараоновом вољом.“
Жарко Петковић, Кратка историја античког света, Српска књижевна задруга, Београд 2022, 28.
Брак и породица
„За склапање брака био је довољан пристанак на суживот у заједничком домаћинству особа које су у њега улазиле. Под појмом брака Египћани су сматрали оснивање заједничког домаћинства. Брак је најчешће био моногаман, али је врло често било допуштено да мушкарац има и више жена ако их је могао уздржавати. Доба за улазак у брак зависило је о сексуалној зрелости па су се стога девојчице удавале већ у добу од 12 или 13 година, а дечаци су можда били коју годину старији. Идеална доб за склапање брака за младе девојке износила је 15 година, а за младиће 20 година.
Египћани су познавали развод брака чији је узрок најчешће био прељуб супруга или супруге, али и други разлози попут болести или неплодности супруге те врста посла коју је супруг обављао. Бракови су се једноставно склапали и раскидали, а преудаја је била уобичајена. Развод је у пракси значио одлазак жене из домаћинства. Жена је увијек била заштићена при евентуалном разводу брака. Притом би она добила трећину свог мираза те половину имовине коју су она и супруг заједнички стекли током брака, а дјеца су остајала под очевом скрби. Деца су била основни циљ сваког брака па су стога староегипатске породице обично имале много деце јер је смртност била доста велика. Она су, без обзира на пол, настављала лозу сваке обитељи, помагала родитељима и породицама у обављању разних послова, често су настављали породична занимања те су се бринула о сахрани својих родитеља.“
Mladen Tomorad, Stara povijest, Školska knjiga, Zagreb 2025, 270. [цитат је прилагођен српском језику]
Положај жена
„Староегипатски извори потврђују да се у њиховим породицама готово све вртјело око жене чији је статус углавном био доста висок. Супруга и мајка, то су биле главне улоге жена у староегипатском друштву. Египћанке су у свом правном статусу биле једнаке мушкарцима, могле су склапати уговоре, обављати разноврсна занимања те поседовати имовину. Такође су могле наследити имовину свога супруга или деце. Занимљиво је да су стари Египћани давали једнаку плату мушкарцима и женама за исте послове, што није тако ни у многим модерним друштвима. Чланице су староегипатске елите, као и мушкарци, живеле на раскошним имањима на којима су се углавном бринуле о својој деци, надгледале разне послове у домаћинству те се у слободно време забављале. Жене нижих друштвених слојева живеле су у мањим заједничким кућанствима са својим супрузима и децом. Живот им није био лаган јер су се морале бринути о породици, пословима у домаћинству те често радити и разне занатске и пољопривредне послове. Имале су много деце јер је смртност била изразито велика. Због тешких услова живота просечна старост жена износила је између 25 и 30 година. За разлику од мушкараца, жене у старом Египту често нису биле увежбаване за обављање различитих послова имале су само основно знање које су стекле у породици. Најчешће су наслеђивале занимања својих родитеља, а само образовање било је својеврстан знак зрелости.“
Mladen Tomorad, Stara povijest, Školska knjiga, Zagreb 2025, 270. [цитат је прилагођен српском језику]
Жене из виших друштвених слојева образоване су за свештенице, писаре, занатска занимања својих родитеља, а неке су се бавиле и књижевношћу. Неке жене су се бавиле и уметничким занимањима свирачица, певачица и плесачица.
„Полуголе плесачице врло често забављале су госте на гозбама виших друштвених слојева. Старим Египћанкама није била страна ни проституција иако о томе најстаријему женском занимању нема превише сачуваних података. Жене су се такође бавиле посебним занимањем ожалошћених – туговале су за умрлим члановима породица која их је унајмила те су током погребних обреда посипале своју главу песком, јако плакале, цепале своју одјећу те гребале лице и ударале се по њему да би показале тугу за покојником. Током птолемејског и римског раздобља познати су примери у којима су се жене бавиле медицином и науком.“
Mladen Tomorad, Stara povijest, Školska knjiga, Zagreb 2025, 272. [цитат је прилагођен српском језику]
Привредне делатности, занимања и исхрана
Живот старих Египћана највише је био везан за обављање разних привредних активности које су им осигуравале живот. Обрада земље, копање канала за наводнавање земљишта, узгој житарица (пшеница, јечам), воћа (грожђе, урме, смокве, лубенице) и поврћа (грашак, пасуљ, сочиво, краставци, празилук и лук) били су основа живота Египћана. Сведочанства тога видљива су на многим ликовним приказима сачуваним у гробницама. Бавили су се Египћани и сточарством и риболовом. Храна се солила, зачињавала и заслађивала (медом, соком од урми или другог слатког воћа). део зачина допреман је из Индије и са Далеког истока. Производило се уље за кување, осветљење и лековите масти од различитих врста биљака и семенки (сусам, рицинус, љиљан, маслина). Најчешће су пили воду и разне врста воћних сокова. Од винове лозе правили су вино, а од јечма пиво. Терет је превожен реком Нил, али и воловима и магарцима.
„У другим земљама свештеници носе дугу косу, а у Египту је шишају. У другим земљама је обичај да ожалошћени секу себи косу у жалости, а у Египту у жалости за самртником пуштају косу и браду, иако су је дотле секли. Други људи не живе заједно са својом стоком, док Египћани и то чине. Други се хране пшеничним и јечменим хлебом, а за Египћанина би била највећа срамота кад би од јечма или пшенице спремао себи храну, него они месе хлеб од неке житарице која се тамо зове пир. Тесто месе ногама, а блато за малтерисање месе рукама (њима узимају и ђубре).“
Херодот, Историја, I, 36.
„Уметничким занимањима бавили су се разни забављачи који су често учествовали на забавама елите. Били су то свирачи, глумци и плесачи. Државни радници и робови копали су руднике, ископавали и чистили канале, градили путеве те радили у каменоломима. Размена добара била је темељ староегипатске трговине све до персијских освајања када је у Египат уведен новац. Вредност робе одређивала се мерним јединицама утемељенима на тежини метала, понајпре злата и сребра. Увођењем новца у 6. веку прије Христа мењао се начин размјене добара, али новац је у почетку био врло мало употребљаван. Грчки новац појавио се у Египту још средином 6. века пре Христа с доласком грчких најманика те изградњом првих грчких колонија попут Наукратиса. Но, Египат је увео властити новац тек у хеленистичком раздобљу када су га птолемејски владари почели ковати. У римском раздобљу у Александрији је постојала државна ковница новца.
Археолошки налази из времена Новога краљевства упућују на то да су Египћани били први народ који је увео слободне дане за одмор или обављање властитих послова. У почетку су државни радници добили један дан одмора сваких десет дана, а током каснијих раздобља два дана одмора. Тада би обично обављали своје послове или су им ти дани служили за доколицу. Папирус пронађен у Деир ел-Медини, из времена владавине Рамзеса II, упућује на то да су се староегипатски радници први у историји борили за своја радничка права, и то штрајком. Наиме, због недовољне опскрбе намирницама одлучили су престати радити док им се оне не осигурају. Након десетак дана њихови су захтеви одобрени те су храна и разне друге потрепштине испоручене.“
Mladen Tomorad, Stara povijest, Školska knjiga, Zagreb 2025, 276. [цитат је прилагођен српском језику]
Развијено је било и занатство, као и грађевински послови, нарочито различите технике обраде камена, из чега су се развили многобројни алати.
Становање
Египћани су живели у четвртастим кућама са равним кровом. Куће су се, у зависности од имовинског статуса власника, градиле од сламе, блата и цигала израђених од блата и камена. Свака куће је имала издвојене делове у којима се спавало и у којима се боравило преко дана. Кухињски простор је обично био издвојен од остатка куће у дворишту, у којем су се обично налазиле и стаје, као и занатске радионице. Куће су имале и подруме, који су због ниже температуре служили као оставе за храну, како би она остала свежа. Куће су биле украшене цртежима на зидовима или обојеним и осликаним керамичким плочицама. У зидовима су се налазила и светилишта посвећена разним боговима. Спавало с ена дрвеним креветима са душеком од сламе. Куће су располагале и дрвеним столовима и столицама са наслонима. Египћани су водили рачуна о хигијени, па су њихове куће имале и купатила. Обично су то биле просторије са каменим подом, како би се у њима могли поливати водом. Богатији Египћани су имали и каде у својим вишеспратним кућама, а понекад у дворишту и базене, у којима су пливали рибе и који су били украшени лотосом.
Одевање
Одећа Египћана израђивана је од лаганих ланених тканина разних природних боја. Херодот је писао да су мушкарци имали по два одела, а свака жена само једно. Сиромашнији мушкарци су прекривали само доњи део тела, а богатији и горњи. Египћани су обували сандале. Временом с епојавила нова мода, па су мушкарци носили ланене хаљине са рукавима и нараменицама. Фараони су осим круне, на глави некада носили и неку врсту перике. Често су имали и причвршћену лажну браду. Перике су носиле и жене, као и накит око врата, на рукама и прстима. Жене су такође носиле лагане хаљине или огртаче, а на ногама сандале.
Забава
Музика је била један од омиљених видова забаве старих египћана. Коришћена је и у религијским обредима. Египћани су користили разне инструменте, међу којима су флауте, фруче, лире, харфе и бубњеви, од којих су неки пронађени и у гробницама. Гозбе уз плес, јело и пиће биле су забаве за богате друштвене слојеве. На банкетима су извођене и разне акробатске тачке.
Египћани су користили и разне врсте игри на таблама. Коришћене су и коцкице за померање фигура по табли. Девојчице су се играле са разним типовима дрвених и плетених лутака. Коришћене су и животињске лутке (као крокодил којем се могла померати вилица) израђене од дрвета и марионете. Играло се и лоптама, девојчице су је углавном ловиле, а дечаци ударали палицама.
Учествовали су Египћани и у спортским надметањима. Дечаци су тренирани лову, стрељаштву, пецању, тркама кочијама са коњима, трчању скакању и пливању. Староегипатске борилачке вештине биле су рвање, борбе са штаповима и бокс. Борбе са штаповима су извођене и на води, на чамцима, са посадама од 4 до 6 бораца у сваком чамцу, које су имале задатак да своје противнике баце у Нил.
Виши друштвени слојеви најчешће су се забављали ловом и риболовом. Ловачке дружине су животиње често хватале живе, уз помоћ мреже, али су их некада и убијале стрелама и копљима. Опасни су били лов на нилске коње и крокодиле, мрежама и харпунима. Ловиле су се и птице, некада из забаве, а некада и ради исхране.
Историјска читанка 