Лимес

Овај термин у доба Царства означава одбрамбени систем Рима на његовим спољашњим границама. Подразумева зналачко распоређивање тврђава (са гарнизонима) које су међусобно повезане утврђењима или природним препрекама (река, на истоку пустиња).… Read More Лимес

Криза римске републике – баштина Ромула и Рема?

„Но, римско оружје све чешће се окретало не против спољног непријатеља, него против самих Римљана. Занемаримо све мисли о Енејиној Троји; ово је била баштина Ромула и Рема, братоубилачких близанаца. „Крв недужнога Рема“, како се Хорације изразио тридесетих година првог века пре нове ере, светила се.“ Meri Bird, SPQR: Istorija starog Rima, Beograd 2020, 196.… Read More Криза римске републике – баштина Ромула и Рема?

Сукоб римских сталежа – борба патриција и плебејаца

Рим је, попут грчких полиса, прошао кроз друштвене сукобе привилеговане елите (патрицији) и обичних грађана (плебејци), који су морали да се изборе за своја права сталешком борбом, која је обележила првих двеста година римске републике. „Римске државне институције попуњавали су људи аристократског порекла. Конзуле су бирали у скупштини, представничком телу. Даље, у традиционалним друштвима, не… Read More Сукоб римских сталежа – борба патриција и плебејаца

Тројански рат – микенско и хомерско доба

Микенска цивилизација се развијала у периоду XVI-XII века пре н.е, а назив је добила по најзначајнијем центру ахајске цивлизације – граду Микени на Пелопонезу. Као и Крићани, писали су слоговним писмом. Предмети микенског стила пронађени су широм Средоземља. Ахајске градове је разрушило грчко племе Дорци. Догађај који је обележио последњи период микенске епохе био је… Read More Тројански рат – микенско и хомерско доба

Остракизам

Остракизам је био политичка мера карактеристична за атинску демократију. Ова мера је првобитно била уперена против људи који су желели да обнове тиранију у Атини, али се убрзо почела злоупотребљавати као средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. Вешти политичари су помоћу остракизма успевали да се реше својих највећих противника. Када је требало прибећи остракизму сазивана је… Read More Остракизам

Спартанско васпитање – прво тоталитарно друштво у Европи

„…тако да су они били једини људи на свету којима је рат био одмор од вежбања за рат.“ Плутарх, Упоредни животописи, Ликург (22) Подређеност грађана државним интересима Живот грађана Спарте био је посвећен служењу држави. Све је подређено вештини ратовања и једини циљ државе је да створи непобедиве ратнике. Као полис који влада великим бројем… Read More Спартанско васпитање – прво тоталитарно друштво у Европи

Спартанска олигархија

„Стога су они који су говорили да је у Лакедемону слободан човек више слободан него игде, а роб више роб него игде, сасвим исправно уочили разлику између те државе и осталих.“ Плутарх, Успоредни животописи, Ликург (28) Друштвено уређење Спарте Становништво Спарте делило се на спартијате, перијеке и хелоте. Једино у спартијати били пунопавни грађани. Њихово… Read More Спартанска олигархија

Које државе су у античко доба биле на простору Грчке и Италије

Стара Грчка (Хелада) је у географском погледу обухватала југ Балканског полуострва – простор између Тесалије на северу и Пелопонеза на југу, а у ширем смислу и острва у Егејском мору, као и друге области (нпр. западну обалу Мале Азије) које су населила грчка племена. … Read More Које државе су у античко доба биле на простору Грчке и Италије

Митови о Адонису и Персефони

„Персефона – кћи Зевса и Деметре, жена бога подземног света Хада. Док је једном на ливади брала цвеће, уграбио ју је Хад. Оженио се њоме па је постала његова савладарка у подземном свету. Њена мајка, богиња Деметра, лутала је десет дана (или месеци) тражећи је свуда на земљи. Бог сунца Хелије открио је Деметри шта… Read More Митови о Адонису и Персефони

Однос античког друштва према раду

„У антици се рад није могао сматрати честитошћу, и не само то – рад уопште није разматран као битно обележје човека. Људски идеал антике претпоставља појединца члана полиса, државе, грађанина преокупираног друштвеним, политичким и културним животом а не физичким радом. Тај рад је сваљиван на леђа робова и ослобођеника. Грађанин, војник, учесник народне скупштине, спортских… Read More Однос античког друштва према раду