„Када је стигао до реке Рубикон, која овострану Галију дели од остале Италије, утоне у дубоко размишљање. […] Напослетку се из овог размишљања као прене и с неким поуздањем преда се у руке будућности. Пошто је изрекао пословицу коју обично изговарају они који се бацају у смеле и вратоломне потхвате „Нека падне коцка!“, крене до… Read More Коцка је бачена?

„Рим је основао један копилан, необуздан рмпалија који је убио брата близанца у свађи и који је, на челу дружине младих пастира и пљачкаша, створио уточиште за луталице сумњиве нарави и порекла. До жена су долазили редовним отмицама и силовањима, углед и шири утицај стицали су на бојном пољу. Тако су говорили сами Римљани. Они… Read More Оснивање Рима и доба краљева

Како је један човек могао бити љубимац Сократа, сјајан војсковођа, и истовремено највећи издајник сопственог града?

Алкибијад, атински племић, био је отелотворење неумерености и честољубља. Иако је био главни заговорник катастрофалне Сицилијанске експедиције, након што је осуђен на смрт, пребегао је у Спарту, а затим Персији, где је непријатељима давао кључне савете против Атине. Алкибијадов живот, обележен невероватним преокретима и спремношћу да се прилагоди свакој средини, био је толико турбулентан да један комедиограф његов утицај описује речима: „У граду није добро лава хранити, ал, ко га храни, мора њега слушати!“… Read More Привлачни неумерени превртљивац – Алкибијад

„За разлику од ранијих асирских и персијских освајања, која су трајала деценијама, или каснијих римских, за која су били потребни векови, Александар је освојио читав простор од Дунава до Инда у периоду од свега десетак година. Распад ове државе по његовој смрти био је подједнако брз, буран и насилан као и њен настанак. Из те… Read More Како је Александар III Македонски постао Александар Велики и како му се царство распало

„Македонија, раније слабо и нестабилно краљевство на северу Грчке, постала је под краљем Филипом II водећа држава Грчке и читавог Балкана. Под његовим сином Александром, постаће најмоћнија (и највећа) држава читавог света.“ Немања Вујчић, Историја, уџбеник са одабраним историјским изворима за први разред гимназије, Београд 2020, 122. Македонија је била краљевина у планинској области северно… Read More Успон Македоније под Филипом II

Шта се деси када две највеће силе једне цивилизације одлуче да једна другу униште?

Пелопонески рат (431-404. п. н. е.) био је титански сукоб две хеленске хегемоније: поморске демократске Атине (Делски савез) и копнене милитаристичке Спарте (Пелопонески савез). Главни узрок био је страх Спарте од све веће атинске моћи. Рат, који је однео и самог Перикла (куга), преломљен је тоталним поразом Атине у катастрофалној Сицилијанској експедицији (415-413. п. н. е.), што је уништило њену флоту и финансије.

Последица: Сломљена Атина је поражена, а цела Хелада је, уместо јединства, упала у период сталних сукоба и насиља, чиме је заувек окончано њено Златно доба.… Read More Пелопонески рат – сукоб Атине и Спарте

„Бављење политиком, јавним добром, јавним пословима, јавним интересом, судбином државе било је право, али и обавеза сваког грађанина (знамо већ, они који стоје по страни од јавних послова називају се идиотес, и изложени су јавном презиру).“ Жељко Бралић, Античка Атина као друштво учења, Београд 2022, 114. Атином су, као и Спартом, Римом и староисточним државама,… Read More Атинска демократија

Најстарија цивилизација у Европи развила се на острву Крит средином III миленијума пре н.е. назив минојска је добила по Миносу, митском владару града Кнососа. Владари Кнососа су средином II миленијума пре н.е. ујединили критске градове-државе под својом влашћу. Крићани су владали морем (на старогрчком таласократија). Били су добри морепловци, те су трговали читавим Средозeмљем. Средином… Read More Од Крита до Егеја: митови о Тезеју и Минотауру, Икару и Дедалу

„Основни принцип старог законодавства, па и Хамурабијевог, била је одмазда принцип талиона. Предност законодавства у односу на обичајно право је у томе што освету ограничава и своди је на одређену меру. Даље, Хамурабијево законодавство открива класну друштвену структуру. Постојала су три слоја у друштву: племство, обични људи (с једном поткласом, „издржаваних људи“, вероватно оних које… Read More Хамурабијев законик