Грци су свој алфабет (азбуку) преузели од Феничана у VIII веку пре наше ере, створивши тиме предуслове за ширење писмености. У V веку пре н. е. способност грађана мушког пола да читају и пишу узимана је као нешто што се подразумева. Од жена се није очекивало да знају да читају и пишу, нити су на то… Read More Атинско образовање – шта су биле гимназије и ко су били педагози?

Како је један човек могао бити љубимац Сократа, сјајан војсковођа, и истовремено највећи издајник сопственог града?

Алкибијад, атински племић, био је отелотворење неумерености и честољубља. Иако је био главни заговорник катастрофалне Сицилијанске експедиције, након што је осуђен на смрт, пребегао је у Спарту, а затим Персији, где је непријатељима давао кључне савете против Атине. Алкибијадов живот, обележен невероватним преокретима и спремношћу да се прилагоди свакој средини, био је толико турбулентан да један комедиограф његов утицај описује речима: „У граду није добро лава хранити, ал, ко га храни, мора њега слушати!“… Read More Привлачни неумерени превртљивац – Алкибијад

„За разлику од ранијих асирских и персијских освајања, која су трајала деценијама, или каснијих римских, за која су били потребни векови, Александар је освојио читав простор од Дунава до Инда у периоду од свега десетак година. Распад ове државе по његовој смрти био је подједнако брз, буран и насилан као и њен настанак. Из те… Read More Како је Александар III Македонски постао Александар Велики и како му се царство распало

„Македонија, раније слабо и нестабилно краљевство на северу Грчке, постала је под краљем Филипом II водећа држава Грчке и читавог Балкана. Под његовим сином Александром, постаће најмоћнија (и највећа) држава читавог света.“ Немања Вујчић, Историја, уџбеник са одабраним историјским изворима за први разред гимназије, Београд 2020, 122. Македонија је била краљевина у планинској области северно… Read More Успон Македоније под Филипом II

Тројански рат: Мит, стварност и крај једне велике цивилизације

Да ли је Тројански рат заиста вођен због лепотице или су се иза једног од најпознатијих сукоба старог века крили много дубљи разлози? Истражите узбудљиво микенско и хомерско доба, период када су се богови са Олимпа наводно мешали у људске судбине, а јунаци попут Ахилеја и Хектора стицали вечну славу.

Сазнајте како је Троја насамарена лукавством довитљивог Одисеја и његовог чувеног „тројанског коња“. Откријте ко су били Дорци, ратоборно племе чија је сеоба означила крај бронзаног доба и почетак такозваног „мрачног“ хомерског доба. Зароните у свет Илијаде и Одисеје, епова који и данас представљају најмонументалнији наратив античке Грчке.

Прочитајте причу о легендарној опсади која је заувек обележила историју и књижевност антике.… Read More Тројански рат: Мит, стварност и крај једне велике цивилизације (микенско и хомерско доба)

Стара Грчка (Хелада) је у географском погледу обухватала југ Балканског полуострва – простор између Тесалије на северу и Пелопонеза на југу, а у ширем смислу и острва у Егејском мору, као и друге области (нпр. западну обалу Мале Азије) које су населила грчка племена. … Read More Које државе су у античко доба биле на простору Грчке и Италије

Време од протеривања Персијанаца из Хеладе до избијања Пелопонеског рата било је доба највећег успона Атине. За њен успех у великој мери је био заслужан чувени државник Перикле (око 495-429), који је обележио период између Грчко-персијских (499-449) и Пелопонеског рата (431-404), укључујући и последње године првог и прве године другог рата. Перикле је потицао из… Read More Перикле и атинска демократија