Ратови, освајања и царства на Старом истоку

Простор Старог истока

За разумевање ширења држава на овом простору неопходно је познавање самог простора Старог истока.

На простору Месопотамије око 3500. године пре наше ере основано је 30-ак градова-држава (Киш, Ур, Урук, Лагаш, Нипур…). Месопотамије није био назив државе, него географске области. Први пут је политички уједињења у 24. веку пре наше ере, када је настало Сумерско-акадско царство, које је опстало два века. Почетом другог миленијума пре наше ере на простору Месопотамије, са центром у граду Вавилону, на реци Тигар, настало је царство које називамо Старовавилонско. Њиме је у 18. веку владао цар Хамураби, који је остао познат по свом законику.

Асирска војска креће у рат (илустрација)

На северу Месопотамије Асирцима су налазишта руде гвожђа омогућила чвршће оружје од народа који су користили бакарна оружја. Први су употребљавали справе за опсаде градова. Користили су и лаке покретљиве двоколице, чији су возачи били наоружани луковима и стрелама. Пешадинци су врло добро били заштићени оклопима. Сурови ратници Асирије су до VII века пре н. е. освојили читаву Месопотамију, Арабијско полуострво, Сирију, Палестину и Египат. Изграђена је нова престоница Нинива на реци Тигар, у којој је асирски владар Асурбанипал имао велику библиотеку.

Асирско царство средином VII века пре наше ере

Успон и пад Асирског царства

Исцрпљени Асирци нису могли да одбране своју територију, коју су превише проширили. На рушевинама Асирског царства народ Халдејци из јужне Месопотамије је основао ново царство са центром у Вавилону. Владар Набукодоносор II је у VI веку пре н.е. освојио Сирију и Палестину, а 586. и Јерусалим. Нововавилонско царство је освојио 538. године персијски цар Кир.

Простор долине и делте реке Нил ујединио је фараон Менес око 3 000 године пре наше ере. Египћани су ширили своју државу освајајући на југу Нубију (данашњи Судан), а на североистоку Синајско полуострво и Левант. Нубија, богата металима, за Египат је била један од главних извора људства и радне снаге, нарочито за војску.

На простору Леванта су се Египћани сукобљавали са Хетитима. Нерешена битка код Кадеша, почетком 13. века пре наше ере, окончана је мировним споразумом који је најстарији сачувани у историји.

илустрација Рамзеса II и битке код Кадеша

Египтом се налазио и под страном влашћу.

671-665. Египтом владали Асирци
525-332. Египтом владали Персијанци
332-30. Египтом владали Грци
Од 30. пре н.е. Египтом владали Римљани

Клеопатра је била последња грчка владарка Египта. Након њеног самоубиства Египтом су завладали Римљани.

Анимирана симулација суђења Клеопатри

Грчка владавина Египтом почела је освајањем Александра Македонског. Он је у Азији поразио Персијско царство, највеће царство у дотадашњој историји, створено у у VI веку пре н.е. за време владавине династије Ахеменида, на простору данашњег Ирана.

Персијско царство династије Ахеменида у свом највећем обиму, за време владавине царева Дарија и Ксеркса

Кир (550-530) је ослободио Персијанце од власти Међана и освојио Лидију (546), Нововавилонско царство (538), Левант (Сирију, Феникију и Палестину), а његов наследник Камбиз је покорио Египат (525) и на истоку стигао до Инда. Дарије (522-486) и Ксеркс су водили ратове против Грка (499-449). У IV веку Персијско царство је освојио Александар Македонски (330). Персијски цареви су огромном државом управљали постављајући своје намеснике (сатрапе) по провинцијама (сатрапијама). Персијанци су дозвољавали покореним народима да задрже своју веру језик и обичаје, под условом да плаћају порез држави и дају војнике за царске потребе.