1. Од монархије до олигархије
2. Драконови закони
3. Солонове реформе
4. Пизистратова тиранија
5. Клистенове реформе
6. Перикле и развој атинске демократије

„Бављење политиком, јавним добром, јавним пословима, јавним интересом, судбином државе било је право, али и обавеза сваког грађанина (знамо већ, они који стоје по страни од јавних послова називају се идиотес, и изложени су јавном презиру).“

Жељко Бралић, Античка Атина као друштво учења, Београд 2022, 114.

Од монархије до олигархије

Атином су, као и Спартом, Римом и староисточним државама, у најстарије доба владали краљеви (базилеуси), а затим аристократе (еупатриди). Пошто је народ (демос) био лишен политичких права, Атину су често потресали политички сукоби. Та борба између демоса и аристократије на крају је изнедрила демократију.

Према легенди последњи атински краљ Кодро је погинуо у рату против Дораца, а после његове смрти више нису бирали краљеве, јер није било достојног да га наследи. Укидањем монархије сва власт у атинској држави је прешла еупатридима. То је била олигархија, владавина мањине која се истицала својим пореклом и богатством. Из редова еупатрида бирана су деветорица архоната. Њихова власт је у почетку била доживотна и због тога слична краљевској. Потом је ограничен, најпре на десет, а затим на годину дана. Један од архоната био је врховни заповедник атинске војске, док су дуги имали свештеничке и судске дужности. По главном архонту су Атињани називали годину. Архонти су атинском државом управљали заједно са Ареопагом, већем које је назив добило по брду посвећеном Аресу (богу рата), на коме је заседало. Чланови ареопага су били бивши архонти. То веће је надгледало државне послове и старало се о законитости. Народна скупштина се називала Еклесија и чинили су је сви атински грађани. У најстарије време она није имала значајнију улогу у управљању државом, сем што је бирала архонте.

Драконови закони

Као и у другим државама старог света, и у Атини се у најстарија времена судило по обичајном праву. Прве писане законе донео је 621. године пре наше ере Дракон, који је био изабран за једног од архоната те године. Били су чувени по својој строгости. За најмању крађу следила је смртна казна. Кажњавање убиства више није била приватна ствар родбине (крвна освета) већ задатак државе.

Солонове реформе

Припадници атинског демоса били су незадовољни својим положајем у држави. Људи који су се обогатили бавећи се занатством и трговином желели су да учествују у власти равноправно са еупатридима. Због тога су Атину често потресале политичке борбе. Из њих се родили ново државно уређење – демократија, у којем власт припада демосу (народу).

Први корак ка успостављању демократије биле су Солонове реформе. Он је 594. године пре наше ере изабран за архонта са посебним овлашћењем да донесе нове законе. Потицао је из старе и угледне племићке породице, која је временом осиромашила, па је он био принуђен да се бави и трговином. Како је био повезан и са народом и са племићима представљао је добар избор за некога ко је требао да изврши реформе које би одговарале и демосу и еупатридима. 

Солон је грађане Атине поделио према годишњим приходима у житу, вину и уљу на четири разреда. Сваки од тих разреда је имао одређена права у политичком животу. Служба архонта је била доступна само припадницима прва два разреда, који су били најимућнији. Грађани прва три разреда имали су право да заседају у Већу четири стотине, које је установио Солон. Оно је претресало сва питања које је требало изнети пред Еклесију. Припадници четвртог разреда могли су само да заседају и гласају у Еклесији. Солон је овом реформом умањио значај еупатрида у политичком животу Атине. Од тада су у вођењу државних послова могли да учествују и имућни људи који нису били племенитог порекла.

Друга Солонова мера била је укидање и забрана дужничког ропства. Солон је преузео и низ мера које су допринеле економском развоју Атине. Пошто је један од главних пољопривредних производа било маслиново уље, забранио је извоз свих других производа. Знајући да у Атици има мало обрадиве земље, која је хранила релативно мали број грађана, Солон је подстицао развој занатства. Пошто су се чланови ареопага и архонти заклели да ће поштовати његове законе, одредио је да они важе сто година и напустио Атину.

„Од осталих његових закона најособитији и најчуднији је онај који наређује нека буде бешчастан ко за страначког раздора не пристане ни уз једну странку. Како се чини, он не жели да ико буде нехајан и незаинтересован према општем добру, а своје да осигура па да се хвалише што не страда и не трпи заједно с домовином, него нека сместа свако пристане уз бољу и поштенију ствар, па дели опасности и радије помаже него да у сигурности чека ону која надјачава.“

Плутарх, Успоредни животопису, Солон (20)

Пизистратова тиранија

У политичким борбама након Соломонових реформи истакао се Пизистрат, који је предводио  осиромашене атичке сељаке из унутрашњости. До власти се докопао преваром и насиљем. Ранио се и за то оптужио политичке противнике. Еклесија му је због тога доделила телесну стражу – људе наоружане батинама. Уз њихову помоћ Пизистрат је лако освојио атински Акропољ и власт у Атини средином VI века пре наше ере. Пизистрат је својим присталицама поделио земљу својих политичких противника који су побегли из Атине. Затим им је давао зајмове да би могли да живе од обрађивања земље. Установио је судове у сеоским општинама, да сељаци због тога не би морали да напуштају своја имања и одлазе у град. Сматрао је да ће, ако буду заузети свакодневни пословима, изгубити интересовање за политички живот. Атину је Пизистрат украсио многобројним храмовима. Побољшао је снабдевање града водом. У његово време су записани хомерски епови „Илијада“ и „Одисеја“. Пизистрат је умро 527. године, након чега су га наследила двојица синова. Због сурове власти њихова тиранија је постала омражена у Атини, те су их збацили са власти.

Клистенове реформе

Атину су после протеривања тирана поново захватиле жестоке политичке борбе између еупатрида и демоса. Немире је окончао законодавац Клистен. Он је 508. године пре наше ере спровео реформе које су водиле даљем успостављању демократије.

Становништво Атине је од најстаријих времена било подељено на четири родовске филе, тј. племена. Клистен је атинске грађане поделио на десет територијалних фила, које су се састојале из по три тритије, једне приобалне, једне градске и једне из унутрашњости. Тритије су се делиле на деме (општине). Пресељењем се није мењала дема. Свака од фила давала је педесет представника у Веће пет стотина, које је заменило Солоново Веће четири стотине. Чланови Већа су бирани коцком. Клистен је новом поделом уништио значај старих родовских фила. Еупатриде је измешао са сељацима, занатлијама и трговцима. Старе странке брђана, равничара и примораца на тај начин су укинуте. Приморао их је да имају заједничке политичке интересе и да заједно доприносе њиховом остваривању. Клистен је увео врховно војно заповедништво, које је чинило 10 стратега (војсковођа), по један из сваке филе, који су бирани према способностима. Већина осталих државних чиновника бирана је жребом.

Клистену се приписује и увођење остракизма.

Остракизам

Перикле и развој атинске демократије

Атина је највећи успон доживела када је њоме управљао Перикле, у другој половини V века пре наше ере. Од Перикловог времена, одлучујућа улога у политичком животу Атине припадала је народној скупштини. Еклесију су чинили сви пунолетни атински грађани. Свако од њих могао је да изнесе своје мишљење о било ком питању или да предложи неки закон. У атинској Еклесији се гласало јавно, дизањем руку. Тајном гласању прибегавало се у ретким случајевима, као што је, на пример, одлучивање о спровођењу остракизма. Еклесија је водила спољну политику. Бирала је и даље стратеге. Опстали су и Веће пет стотина и Ареопаг, који је изгубио утицај.

Перикле и атинска демократија

„Ми имамо такво политичко уређење које се не поводи за правним системима других држава. И пре смо ми пример за друге, него што бисмо се на друге угледали. А наша владавина зове се демократија, пошто управљање државом није у рукама малог броја него већине. Сви људи су што се тиче јавног живота, једнаки пред законом у погледу својих приватних парница. Међутим, свако ужива поштовање према заслузи и свако ће се бирати у јавне службе више због своје честитости него стога што припада неком одређеном друштвеном слоју. И нико се због свог сиромаштва и незнатног порекла не спречава да учини нешто корисно за државу, уколико то може.“

Тукидид, Пелопонески рат, 2,37.

Иако је демократија сложеница грчких речи које значе владавина народа, у атинску демократију није укључена већина грађана. Политичка права нису имале жене, странци и робови, којих није било мало. Тако је у политичком животу учествовало само 10-20% Атињана.

„Готово све античке културе градова-држава имале су неки вид учешћа народа у политичком одлучивању. Директна демократија која нам је позна та из класичне Атине (нарочито она радикална у периоду 466-404), била је један екстрем, док су постојала и друге државе где су обични грађани имали тек маргиналан политички утицај. Типично за рано гвоздено доба било је то да један већи сегмент становништва учествује у ратовању, па је стога било природно да он тражи и већи политички утицај. Ране народне скупштине биле су заправо војне скупштине, скупштине војно способних мушкараца Та повезаност оружане и политичке власти била је доста распрострањена антици. Али временом је наследно грађанско право постало основ за поли тички утицај и право гласа. Наиме, већина полиса су строго разликовали сопствене грађане од свих других, премда су често укључивали најамнике и савезнике у властиту војску, а да ови нису на тај начин стицали политичка права. Зато је ипак тачније називати античке народне скупштине грађанским скупштинама.“

Јун В. Иденг, Историја Риma I, Успон и пад републике, Лозница 2020, 144-145.

1. Која друштвена група је преузела власт у Атини по укидању монархије?
2. Шта значи епитет „драконски“?
3. Како су у античкој Атини називали грађане који су се држали по страни од политичких послова?
4. Како је Атина постала демократска?
5. У чему се античка атинска демократија разликовала од данашње?
6. Које друштвене групе у Атини нису имале политичка права?
7. Која је била најважнија Солонова социјална мера?
8. Како је Пизистрат допринео остракизму?