Римска религија

„Религија представља најјачу спону која уједињује Рим и толико се поистовеђује с њим да је њено упражњавање чин патриотизма.“ Жан-Ноел Робер, Стари Рим, Београд 2009, 151. Римска религија се заснивала на строго прописаним религијским обредима, док је само веровање појединца, односно етика, било неважно. „Римска је религија политеистичка; не постоји један врховни бог, већ цели… Read More Римска религија

Многобожачке религије Старог истока

Сви народи који су развијали цивилизације на простору Старог истока, сем Хебреја, веровали су у више богова. Њихове религије биле су политеистичке (многобожачке). Богове су поистовећивали са природним појавама према којима су били немоћни. „У она стара времена када су се на територији Месопотамије појавила прва насеља стално настањених земљорадничких племена, религија најстаријих племена Сумера… Read More Многобожачке религије Старог истока

Хеленизам

Хеленистичко доба је пoследња епоха хеленске историје. Настављало се на класично хеленско доба и обухватало период од доласка на власт Александра Македонског (336. пре н.е.) до римског освајања хеленистичког Египта (30. пре н.е.). У то време хеленски утицај у античком свету је био највећи. Грчка култура се ширила земљама којима су владали Александар и његови… Read More Хеленизам

Римска војска

„Војска је све време била један од најзначајнијих чинилаца моћи и славе Рима.“ Жан-Ноел Робер, Стари Рим, Београд 2009, 113. Војници су били грађани од 17. до 60. године, са изузетком најсиромашнијих – пролетера. Реформом која се приписује римском краљу Сервију Тулију војска се делила на центрурије, на основу богатства грађана које их чине. „Дакле,… Read More Римска војска

Староегипатско друштво

Државом је владао фараон, власник све земље, за којег се веровало да је божанског порекла. У управљану државом фараон се ослањао на племство (аристократију), које је било из владарске породице или је личним заслугама стекло поверење владара. „Важан аспект египатске званичне службе био је и теоријска могућност да се свако може уздићи до високог положаја… Read More Староегипатско друштво

Трансилванија

У оквиру Хабзбуршке монархије Трансилванија је била део Мађарске, али под влашћу цара. Током револуционарне 1848/49. године Мађари су прогласили уједињење са Трансилванијом, коју називају Ердељ. Пошто Мађари нису намеравали да Румунима дају национална права, Румуни су се, попут Срба, окренули сарадњи са двором у Бечу, против Мађара. „Тако су трансилванијски Румуни, слично Србима даље… Read More Трансилванија

Стварање Румуније

Порекло „Румуни су потомци првобитног дачког народа, с додатком романске [римске], словенске и, у много мањој мери, татарске крви. Тај народ насељава доње Подунавље с обе стране Трансилванских Алпа [Карпата]. „Цисалпински“ Румуни [са „ове“ стране Карпата] живе у политичким јединицама Молдавији, Влашкој, Буковини и Бесарабији, док „трансалпински“ [са „оне“ стране Карпата] Румуни настањују Трансилванију и… Read More Стварање Румуније

Настанак Војводине – Срби под Хабзбурзима у 19. веку

Однос хабзбуршких власти према српским поданицима „У „дугом“ ХІХ веку, који их је тек чекао с бескрајним низом војних и политичких дешавања, Срби из Хабзбуршке монархије су све чешће били присиљавани да се речју, али и оружјем боре она права која је тек требало освојити и осигурати. Њихове националне напоре у том су погледу ометали… Read More Настанак Војводине – Срби под Хабзбурзима у 19. веку

„Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

„Осмог јула 1930, у сред светске привредне кризе, југословенски фудбалски тим искрцао се у Монтевидеу, после тронедељне пловидбе на броду „Флорида“. Претходне године светски фудбалски савез ФИФА одлучио је да организује светско првенство на сваке четири године. После дугог натезања, избор је пао на Уругвај да буде земља домаћин. Међу разочараним Европљанима, само четири државе… Read More „Првокласна спортска сензација“ као „највећи датум у историји нашег фудбала“

Велика награда Београда 1939. године

„Кад је творац првога аутомобила на свету монтирао бензински мотор на свој фијакер и, труцкајући се, провозао улицама свога града, његови суграђани су га прогласили лудим, а стручњаци су енергично изјавили да та смешна колица не могу развити већу брзину од 30 километара на сат. Најпознатији научници слагали су се у томе да човек не… Read More Велика награда Београда 1939. године