„Рат жедних“ – најкрвавији сукоб на латиноамеричком континенту у XX веку (Рат за Чако)

Рат за Чако (1932–1935), познат и као „Рат жедних“, био је најкрвавији сукоб на латиноамеричком континенту у 20. веку. Вођен је између Боливије и Парагваја. 🏜️

📜 Разлози: Сукоб је настао због нерешеног граничног спора у великој пустињи Чако Бореал (Chaco Boreal). Боливија је, након што је у Пацифичком рату изгубила излаз на Тихи океан, била опседнута добијањем контроле над читавом низијом Чако, како би обезбедила излаз на Атлантски океан (преко реке Парагвај).

Ток: Рат се водио у тешким пустињским условима, што је допринело великом броју жртава (процене се крећу од 100.000 до 2 милиона). Парагвај је узео иницијативу и задао велики ударац боливијској војсци.

❌ Улога Лиге народа: Лига народа није успела да спречи овај сукоб, што је био један од њених најзначајнијих неуспеха.

Последице:

Мировним уговором (Буенос Аирес, 1935), Парагвај је добио велике површине у спорној равници.

У обе земље, ратни пораз (Боливија) и криза (Парагвај) довели су до државних удара и успостављања режима сличних фашистичким у тадашњој Европи (Хосе Давид Торо у Боливији и Рафаел Франко у Парагвају).… Read More „Рат жедних“ – најкрвавији сукоб на латиноамеричком континенту у XX веку (Рат за Чако)

Америка после Другог светског рата

Завирите у епоху када је Америка владала светом, али је горела изнутра. Од ивице нуклеарног рата због Кубе и пакла Вијетнама, до снова Мартина Лутера Кинга и побуне ‘деце цвећа’ — сазнајте како су Хладни рат и борба за људска права креирали модерно америчко друштво и обликовали судбине народа од Чилеа до Индокине.… Read More Америка после Другог светског рата

Жртвовање људи код Астека

Један од главних аргумената праведности рата шпанских освајача против америчких староседелаца било је њихово жртвовање људи. Како је то изгледало описао је Дијего Дуран у делу названом Историја Индија, Нове Шпаније и копнених острва. Изводе преноси Цветан Тодоров у својој књизи Освајање Америке, питање другога. „Четрдесет дана пре светковине, људи би једнога Индијанца обукли по… Read More Жртвовање људи код Астека

Највећи геноцид у историји човечанства – шпанско освајање Америке

Долазак Европљана у Америку означио је почетак модерног доба у историји. За многе америчке староседеоце убрзо је означио и крај њихових живота. „Ако се реч геноцид икада могла тачно применити, у овоме је случају заиста умесна. Посреди је рекорд, чини ми се, не само у релативним односима (истребљено је 90% становништва, па и више), него… Read More Највећи геноцид у историји човечанства – шпанско освајање Америке

Шта су Европљани нашли у Америци?

Сусрет Европљана и америчких староседелаца омогућио је и велику размену биљака и животиња. Из Америке у Европу су стигли кромпир, кукуруз, пасуљ, паприка, парадајз, краставац, тиква, сунцокрет, кикирики, лешник, кестен, какао, ванила, дуван, јагода, малина, купина, ћурке, памук… О новим биљкама се мало знало, па се за дуван првобитно сматрало да је лековит, а за… Read More Шта су Европљани нашли у Америци?

Идеолошка основа глобалног Хладног рата

Апсолутно. Ево новог, врло кратког и привлачног извода, који директно поставља питање и наглашава сукоб идеологија.

***
Откријте како су две универзалне идеологије – америчка демократија/капитализам и совјетски комунизам/тоталитаризам – поделиле планету и претвориле је у глобални експеримент. Сазнајте зашто је, према Стаљину, војни успех аутоматски наметао политички поредак и како је идеологија постала главни разлог свих интервенција. ⚔️… Read More Идеолошка основа глобалног Хладног рата

11. септембар у Чилеу 1973. – смена демократског социјализма војном хунтом

Чилеанска прича од доласка комунисте на власт путем избора (а не револуцијом), преко учешћа САД у његовом свргавању војним пучем 11. септембра 1973. године (датума којег ће неколико деценија касније САД претрпети највећи напад на своју територију), најчудније фудбалске утакмице у историји и највеће мрље Фифе до смене диктатора на референдуму.… Read More 11. септембар у Чилеу 1973. – смена демократског социјализма војном хунтом

Колумбова путовања за живота и након смрти

Ђеновљанин Кристофор Колумбо (1451-1506) је своју идеју о проналаску новог пута ка Азији, идући ка западу, изнео португалском краљу, али је након неколико месеци чекања одбијен. На пристанак шпанске краљице Изабеле је чекао 6 година. Одбијен је три пута (1485, 1486. и 1489. године). Веровао је да је највећи проблем набавити новац и бродове, али је… Read More Колумбова путовања за живота и након смрти

Када је злато било бог

„Када се Ернан Кортес искрцао на обалама Мексика 1519. године и по први пут у историји европске цивилизације срео лицем у лице са непознатом културом, можда напреднијом и богатијом од његове, индијанско питање се поставило на сасвим другачији начин. Шта чинити са Индијанцима и како се односити према њима, шта учинити да би већина њих… Read More Када је злато било бог