Римска имена „Римљани су имали врло мали број личних имена (praenomen), па она нису била онолико лична колико смо ми на то навикли. У доба позне републике у употреби је било само 18 имена.“ Јун В. Иденг, Историја Риma I, Успон и пад републике, Лозница 2020, 49. Након имена следило је родовско име (nomen gentilicium),… Read More Свакодневни живот у старом Риму
„Године 109. нове ере Плиније Млађи напустио је Италију и своју раскошну сеоску вилу и кренуо на пут од најмање четири недеље до три хиљаде километара удаљене провинције Битиније. Овог правника, адвоката и бившег конзула тада на прагу педесете године, цар Трајан именовао је за новог намесника Битиније с посебним задатком да проучи стање у… Read More Настанак хришћанства
„Религија представља најјачу спону која уједињује Рим и толико се поистовеђује с њим да је њено упражњавање чин патриотизма.“ Жан-Ноел Робер, Стари Рим, Београд 2009, 151. Римска религија се заснивала на строго прописаним религијским обредима, док је само веровање појединца, односно етика, било неважно. „Римска је религија политеистичка; не постоји један врховни бог, већ цели… Read More Римска религија
Сви народи који су развијали цивилизације на простору Старог истока, сем Хебреја, веровали су у више богова. Њихове религије биле су политеистичке (многобожачке). Богове су поистовећивали са природним појавама према којима су били немоћни. „У она стара времена када су се на територији Месопотамије појавила прва насеља стално настањених земљорадничких племена, религија најстаријих племена Сумера… Read More Многобожачке религије Старог истока
Хеленистичко доба је пoследња епоха хеленске историје. Настављало се на класично хеленско доба и обухватало период од доласка на власт Александра Македонског (336. пре н.е.) до римског освајања хеленистичког Египта (30. пре н.е.). У то време хеленски утицај у античком свету је био највећи. Грчка култура се ширила земљама којима су владали Александар и његови… Read More Хеленизам
„Војска је све време била један од најзначајнијих чинилаца моћи и славе Рима.“ Жан-Ноел Робер, Стари Рим, Београд 2009, 113. Војници су били грађани од 17. до 60. године, са изузетком најсиромашнијих – пролетера. Реформом која се приписује римском краљу Сервију Тулију војска се делила на центрурије, на основу богатства грађана које их чине. „Дакле,… Read More Римска војска
Државом је владао фараон, власник све земље, за којег се веровало да је божанског порекла. У управљану државом фараон се ослањао на племство (аристократију), које је било из владарске породице или је личним заслугама стекло поверење владара. „Важан аспект египатске званичне службе био је и теоријска могућност да се свако може уздићи до високог положаја… Read More Староегипатско друштво
Оснивање царства Октавијановом победом на Антонијем окончана је епоха грађанских ратова (133-31). Октавијан је присвојио превелика овлашћења различитих државних положаја, што није било у складу са републиканским уређењем. Након више од пет векова у Риму је суштински обновио монархијску власт, иако је представљао да је формално задржао републиканско уређење. „На Октавијановом путу до власти многи… Read More Римско царство
Након што су освојили Италију, Римљани су завладали и Средоземљем. У западном Средоземљу су им главни противници били Феничани из Картагине, које су они звали Пунима и са којима су водили три рата. Римско ратовање у источном Средоземљу Противници: Савезници Илирски ратови Илирска племена су живела на балканској обали Јадранског мора. Бавили су се гусарством… Read More Римско освајање Медитерана – освета потомака Енејиних Тројанаца?
Пунски ратови су били борба за превласт у западном Средоземљу, до које је дошло када је Рим завладао Италијом. „Римљани су такође један индоевропски народ који се населио на територији данашње Италије. Они су пошли из једног града – Рима, чије се подручје звало Лацијум (отуд и реч Латини), и за три-четири стотине година око… Read More Пунски ратови – Рим против Картагине
Историјска читанка 