„Македонија, раније слабо и нестабилно краљевство на северу Грчке, постала је под краљем Филипом II водећа држава Грчке и читавог Балкана. Под његовим сином Александром, постаће најмоћнија (и највећа) држава читавог света.“ Немања Вујчић, Историја, уџбеник са одабраним историјским изворима за први разред гимназије, Београд 2020, 122. „Колико ми можемо да тврдимо, свака нова насеобина… Read More Успон Македоније под Филипом II

Шта се деси када две највеће силе једне цивилизације одлуче да једна другу униште?

Пелопонески рат (431-404. п. н. е.) био је титански сукоб две хеленске хегемоније: поморске демократске Атине (Делски савез) и копнене милитаристичке Спарте (Пелопонески савез). Главни узрок био је страх Спарте од све веће атинске моћи. Рат, који је однео и самог Перикла (куга), преломљен је тоталним поразом Атине у катастрофалној Сицилијанској експедицији (415-413. п. н. е.), што је уништило њену флоту и финансије.

Последица: Сломљена Атина је поражена, а цела Хелада је, уместо јединства, упала у период сталних сукоба и насиља, чиме је заувек окончано њено Златно доба.… Read More Пелопонески рат – сукоб Атине и Спарте

Тројански рат: Мит, стварност и крај једне велике цивилизације

Да ли је Тројански рат заиста вођен због лепотице или су се иза једног од најпознатијих сукоба старог века крили много дубљи разлози? Истражите узбудљиво микенско и хомерско доба, период када су се богови са Олимпа наводно мешали у људске судбине, а јунаци попут Ахилеја и Хектора стицали вечну славу.

Сазнајте како је Троја насамарена лукавством довитљивог Одисеја и његовог чувеног „тројанског коња“. Откријте ко су били Дорци, ратоборно племе чија је сеоба означила крај бронзаног доба и почетак такозваног „мрачног“ хомерског доба. Зароните у свет Илијаде и Одисеје, епова који и данас представљају најмонументалнији наратив античке Грчке.

Прочитајте причу о легендарној опсади која је заувек обележила историју и књижевност антике.… Read More Тројански рат: Мит, стварност и крај једне велике цивилизације (микенско и хомерско доба)

Остракизам је био политичка мера карактеристична за атинску демократију. Ова мера је првобитно била уперена против људи који су желели да обнове тиранију у Атини, али се убрзо почела злоупотребљавати као средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. Вешти политичари су помоћу остракизма успевали да се реше својих највећих противника. Када је требало прибећи остракизму сазивана је… Read More Остракизам

Да ли сте знали да је у античкој Атини сваки пунолетни грађанин могао директно да гласа о најважнијим државним питањима на градском тргу? Откријте како је настала прва демократија на свету! Сазнајте шта су значиле реформе Солона и Клистена, како је чувени државник Перикле довео Атину до њеног златног доба и на који начин је функционисао остракизам – необичан метод протеривања опасних политичара гласањем помоћу глинених црепова. Упознајте се са античком колевком политичког уређења на којем почива модеран свет!… Read More Атинска демократија

„…тако да су они били једини људи на свету којима је рат био одмор од вежбања за рат.“ Плутарх, Упоредни животописи, Ликург (22) Подређеност грађана државним интересима „Када Спарта избија на пуну светлост историје, видимо је у гвозденим оковима дисциплине која залази у сваки део човечијег живота и влада свим његовим поступцима од колевке до… Read More Спартанско васпитање – прво тоталитарно друштво у Европи

Најстарија цивилизација у Европи развила се на острву Крит средином III миленијума пре н.е. назив минојска је добила по Миносу, митском владару града Кнососа. Владари Кнососа су средином II миленијума пре н.е. ујединили критске градове-државе под својом влашћу. Крићани су владали морем (на старогрчком таласократија). Били су добри морепловци, те су трговали читавим Средозeмљем. Средином… Read More Од Крита до Егеја: митови о Тезеју и Минотауру, Икару и Дедалу

Откријте како је Наполеонова војска, под изговором напада на Португалију (која је кршила континенталну блокаду), постепено окупирала Шпанију почетком 1808. године. Сазнајте како је Наполеон применом „сурове тактике“ династичког изнуђивања свргнуо шпанске Бурбоне и поставио свог брата Жозефа Бонапарту на шпански престо. Истражите како је ова одлука довела до крвавог Устанка у Мадриду 2. маја 1808. и рођења националне свести европских народа, док је у Португалији Британска војска успоставила базу за непрестане нападе. Упознајте се и са последицама овог освајања, које је било судбоносно за Латинску Америку, подстакавши њену борбу за независност.… Read More Наполеон на Пиринејском полуострву и постављање Наполеонових рођака на престоле по Европи

Стара Грчка (Хелада) је у географском погледу обухватала југ Балканског полуострва – простор између Тесалије на северу и Пелопонеза на југу, а у ширем смислу и острва у Егејском мору, као и друге области (нпр. западну обалу Мале Азије) које су населила грчка племена. … Read More Које државе су у античко доба биле на простору Грчке и Италије