„Рим је основао један копилан, необуздан рмпалија који је убио брата близанца у свађи и који је, на челу дружине младих пастира и пљачкаша, створио уточиште за луталице сумњиве нарави и порекла. До жена су долазили редовним отмицама и силовањима, углед и шири утицај стицали су на бојном пољу. Тако су говорили сами Римљани. Они… Read More Оснивање Рима и доба краљева

Како је један човек могао бити љубимац Сократа, сјајан војсковођа, и истовремено највећи издајник сопственог града?

Алкибијад, атински племић, био је отелотворење неумерености и честољубља. Иако је био главни заговорник катастрофалне Сицилијанске експедиције, након што је осуђен на смрт, пребегао је у Спарту, а затим Персији, где је непријатељима давао кључне савете против Атине. Алкибијадов живот, обележен невероватним преокретима и спремношћу да се прилагоди свакој средини, био је толико турбулентан да један комедиограф његов утицај описује речима: „У граду није добро лава хранити, ал, ко га храни, мора њега слушати!“… Read More Привлачни неумерени превртљивац – Алкибијад

„За разлику од ранијих асирских и персијских освајања, која су трајала деценијама, или каснијих римских, за која су били потребни векови, Александар је освојио читав простор од Дунава до Инда у периоду од свега десетак година. Распад ове државе по његовој смрти био је подједнако брз, буран и насилан као и њен настанак. Из те… Read More Како је Александар III Македонски постао Александар Велики и како му се царство распало

„Македонија, раније слабо и нестабилно краљевство на северу Грчке, постала је под краљем Филипом II водећа држава Грчке и читавог Балкана. Под његовим сином Александром, постаће најмоћнија (и највећа) држава читавог света.“ Немања Вујчић, Историја, уџбеник са одабраним историјским изворима за први разред гимназије, Београд 2020, 122. Македонија је била краљевина у планинској области северно… Read More Успон Македоније под Филипом II

Шта се деси када две највеће силе једне цивилизације одлуче да једна другу униште?

Пелопонески рат (431-404. п. н. е.) био је титански сукоб две хеленске хегемоније: поморске демократске Атине (Делски савез) и копнене милитаристичке Спарте (Пелопонески савез). Главни узрок био је страх Спарте од све веће атинске моћи. Рат, који је однео и самог Перикла (куга), преломљен је тоталним поразом Атине у катастрофалној Сицилијанској експедицији (415-413. п. н. е.), што је уништило њену флоту и финансије.

Последица: Сломљена Атина је поражена, а цела Хелада је, уместо јединства, упала у период сталних сукоба и насиља, чиме је заувек окончано њено Златно доба.… Read More Пелопонески рат – сукоб Атине и Спарте

Тројански рат: Мит, стварност и крај једне велике цивилизације

Да ли је Тројански рат заиста вођен због лепотице или су се иза једног од најпознатијих сукоба старог века крили много дубљи разлози? Истражите узбудљиво микенско и хомерско доба, период када су се богови са Олимпа наводно мешали у људске судбине, а јунаци попут Ахилеја и Хектора стицали вечну славу.

Сазнајте како је Троја насамарена лукавством довитљивог Одисеја и његовог чувеног „тројанског коња“. Откријте ко су били Дорци, ратоборно племе чија је сеоба означила крај бронзаног доба и почетак такозваног „мрачног“ хомерског доба. Зароните у свет Илијаде и Одисеје, епова који и данас представљају најмонументалнији наратив античке Грчке.

Прочитајте причу о легендарној опсади која је заувек обележила историју и књижевност антике.… Read More Тројански рат: Мит, стварност и крај једне велике цивилизације (микенско и хомерско доба)

Остракизам је био политичка мера карактеристична за атинску демократију. Ова мера је првобитно била уперена против људи који су желели да обнове тиранију у Атини, али се убрзо почела злоупотребљавати као средство политичког разрачунавања међу неистомишљеницима. Вешти политичари су помоћу остракизма успевали да се реше својих највећих противника. Када је требало прибећи остракизму сазивана је… Read More Остракизам

„Бављење политиком, јавним добром, јавним пословима, јавним интересом, судбином државе било је право, али и обавеза сваког грађанина (знамо већ, они који стоје по страни од јавних послова називају се idiotes, и изложени су јавном презиру).“ Жељко Бралић, Античка Атина као друштво учења, Београд 2022, 114. Од монархије до олигархије Атином су, као и Спартом,… Read More Атинска демократија

„…тако да су они били једини људи на свету којима је рат био одмор од вежбања за рат.“ Плутарх, Упоредни животописи, Ликург (22) Подређеност грађана државним интересима Живот грађана Спарте био је посвећен служењу држави. Све је подређено вештини ратовања и једини циљ државе је да створи непобедиве ратнике. Као полис који влада великим бројем… Read More Спартанско васпитање – прво тоталитарно друштво у Европи